
Прва жена на челу локалног парламента у Беранама, Вида Ивановић (НСД), која је јуче на конститутивној сједници изабрана на то мјесто, у јавност је, заправо, најприје доспјела још 2014. године када се, као одборница, нашла на челу комисије за преиспитивање расподјеле станова за вријеме власти Демократске партије социјалиста.
Када је ова партија те године поражена у Беранама од коалиције „Здраво Беране – СНП, ДФ“, већ сљедеће године, наиме постављено је питање како је извршена расподјела кадровских станова, ко је и под којим условима дошао до станова, као и ко их је добио бесплатно и са којим образложењем.
Због тога је формирана вишестраначка одборничка Комисија за преиспитивање расподјеле станова за општинске службенике и намјештенике, а Ивановић је, предсједавајући том комисијом, показала храброст, упркос пријетњама које су примали она и њена породица током тог истраживања и прикупљања документације.
Материјал до којег су дошли током вишемјесечне провјере и интерне истраге вођене унутар локалне самоуправе, Комисија је по завршетку рада предала Специјалном тужиоцу, али до данас се не зна шта је са тим предметом.
У питању је било око стотину двадесет станова за локалне службенике и намјештенике, од чега преко педесет такозваних кадровских, и десет, односно једанаест бесплатних које је у то вријеме додијелио министар просвјете Мидраг Миго Стијеповић.
Она је једном приликом на свој Фејсбук профилу написала да је те 2015. године, шест пуних мјесеци даноноћно радила на откривању малверзација при расподјели станова у Беранама.
„Напоран рад, сакривена документа, незаконитост на све стране, пријетње мени, стотине текстова у писаним и електронским медијима“, подсјетила је тада Ивановић.
Ивановић је још у то вријеме написала и да су кривичне пријаве које су поднесене специјалном тужилаштву „са стотину доказа биле плод мукотрпног рада на који тужилаштво није реаговало“.
„У једном тренутку затражили су нам да овјеримо сву документацију и да је евентуално допунимо, што смо и учинили. Од тада ни мау, што би се рекло. Немамо повратну информацију шта се ради и да ли је у току извиђај, а ваљда је требало да нас неко обавијести“, казала је једном приликом Ивановић.
Она је објаснила да је је документацију било тешко обезбиједити јер је била „загубљена“.
„Деведесет одсто документације је било заведено у Општини, али је није било у архиви. Како смо ми дошли до документације, то није за причу, али и даље остаје питање гдје је била документација, односно зашто је нема у општинској архиви“, причала је касније Ивановић.
Објашњавала је и да је комисија „доказала са потпуном документацијом да је поступак расподјеле станова и одлуке које су донесене у вези са расподјелом били у сваком погледу незаконити“.
Портал РТЦГ је раније дошао у посјед тог извјештаја и свих имена, и писао је о томе али не објављујући ни једно име док СДТ то не учини.
Прича око додјеле кадровских станова у Беранама почела је 2011. године, након што су на пригодној свечаности директор црногорског Фонда за стамбено солидарну изградњу Данило Поповић и сада бивши предсједник општине Вука Голубовић уручили одабраним „кадровима“ кључеве у новосаграђеним зградама.
Прије тога, у јулу 2009. године, Голубовић је као тадашњи предсједник општине, донио одлуку о рјешењу кадровских потреба.
У тој одлуци је, између осталог, прецизирано да су запослени који по основу кадровских потреба ријеше стамбено питање дужни да у Општини Беране остану у радном односу најмање пет година од дана добијања стана.
У звјештају Комисије је констатовано, између осталог, да су одређена лица у међувремену продала кадровске станове купљене по повољним, односно субвенционисаним цијенама. Такође је било прописано да право на стан има запослени кадар који нема адекватан стан, односно породичну кућу у својини, а да је било случајева да станове добијају и они који су имали и куће и станове.
Општина Беране је обезбиједила и земљиште за изградњу три зграде са сто двадесет станова, као и комуналну инсфраструктуру. Општина се уз то ради субвенционисања цијене кадровсих станова кредитно задужила у висини од преко пола милиона еура и то на период од десет година, са каматном стопом од осам одсто.
Комисија за преиспитивање расподјеле кадровских станова, коју је формирала Скупштина општине из редова одборника свих партија, дошла је и до сазнања да су Општина Беране и Фонд за стамбено солидарни изградњу почетком спорне 2011. године, у вријеме када су станови дијељени, потписали уговор о новчаном зајму по основу преузимања кредита узетог код Холандског инвестиционог фонда (ДИГХ).
Предсједница комисије тада је објаснила да их у принципу не занимају станови намјештеника и обичних радника и службеника, односно да их много више занима бројка од преко шездесет такозваних кадровских станова, подијељених по повољним условима и оних једанаест који су додијељени бесплатно.
Ивановић је у међувремену обављала низ значајних дужности и Општини Беране, а од јуче уз њено име остаје записано да је прва жена предсједница Скупштине општине у историји парламентаризма у Беранама, што је од свих одборника прихваћено са респектом.