Историчар Александар Раковић оцењује да ће на председничким изборима у Црној Гори у други круг ући кандидат ДФ-а Андрија Мандић и предсједник ДПС-а Мило Ђукановић.
„Андрија Мандић и Мило Ђукановић највероватније ће ући у други круг. Врло је важно да се остали кандидати Бечић, Мандић и Милатовић и сви који су против Ђукановића договоре и потпишу неки споразум да ће подржати један другог у другом кругу ко год да уђе у тај други круг“, рекао је Раковић за Тањуг.
Додао је да је мишљења да ће од свих Ђукановићевих противкандидата ипак до другог круга стићи Мандић.
„Али ко год да буде био, важно је да они једни друге обавежу да ће позвати своје гласаче да гласају за оног ко је против Ђукановића. И то је гарант њихове победе, а дебакла Ђукановића. То би био његов коначни крај. За то је потребно да остали кандидати одбаце личне сујете и да Мандић, Милатовић и Бечић нађу начин да се направи споразум и да се Ђукановић разбије у другом кругу“, казао је Раковић.
Грађани Црне Горе за две недеље гласају за новог шефа државе у првом кругу избора. Они који изађу на гласање бираће између актуелног председника Мила Ђукановића и лидера странака које су 2020. смениле са власти његов ДПС.
Поред Ђукановића и Мандића, који су фаворити политичку снагу на биралиштима одмериће и лидер Уједињене Црне Горе, Горан Даниловић, као и Јаков Милатовић из новог покрета „Европа сад“, Алекса Бечић, председник странке Демократска Црна Гора. Међу кандидатима је и једна жена, посланица опозиционе Социјалдемократске партије (СДП), Драгиња Вуксановић-Станковић.
Уколико у првом кругу неки од кандидата не извојевају убедљиву победу на бирачком бојном пољу, два најбоља, који су добили највећу подршку бирача, одмериће снаге у другом изборном кругу, који би у том случају био одржан 2. априла.
Иако је у црногорском систему поделе власти функција председника знатно слабија од премијерске, ове изборе аналитичари оцењују као једне од најзначајнијих од увођења вишестраначја 1990. године.
Од увођења вишестраначја 1990. године до ових избора сви председници Црне Горе долазили су из редова ДПС-а. У председничкој фотељи у претходне 33 године смењивали су се функционери ДПС-а.
Пре Мила Ђукановића, сада првог човека Црне Горе, председник у три манадата, у перидоу од 2003. до 2018. године био је Филип Вујановић.
Вујановићевим мандатима претходио је такође један Ђукановићев председнички мандат када је у октобру 1997. победио на непосредним изборима Момира Булатовића.
Ђукановић је на изборима 2018. године победио кандидата кога је подржала тадашња опозиција Младена Бојанића и то у првом кругу, са освојених 53,9 одсто гласова.
Међутим, у међувремену, политичке околоности у Црној Гори знатно су се промениле.
Странка Мила Ђукановића ДПС је после 30 година власти поражена на парламентарним изборима 2020. године, а такође, ДПС је изгубио власт у већини црногорских општина, од којих је по мишљењу многих најважнији губитак власти у престоници Црне Горе, Подгорици.
То је још један од разлога због кога се предстојећи избори сматрају неизвесним, али и пресудним за даљу политичку судбину Црне Горе.
Мандат председника Црне Горе, по Закону, траје пет година. Да би кандидат победио у првом кругу, потребно је да освоји више од 50 одсто гласова изашлих бирача.
