
Док поједине политичке партије чекају коначне резултате избора одржаних почетком мјесеца, како би кренули у преговоре о формирању Владе, из Државне изборне комисије поручују да неће бити проглашени у законском року, 26. јуна. Предсједник ДИК-а Никола Мугоша каже да је главни разлог то што су поједини учесници избора чекали посљедње рокове да предају све приговоре и то углавном поштом.
Ако је 26. јун био законски рок да Државна изборна комисија прогласи коначне резултате избора одржаних почетком мјесеца, то се тада, ипак, неће десити.
“Имајући у виду динамику подношења приговора на рад општинских изборних комисија и ДИК-а сад са сигурношћу можемо закључити да 26. нећемо имати још увијек утврђене коначне резултате избора”, казао је Никола Мугоша, предсједник ДИК-а.
Зато што ће се још чекати на коначне резултате није кривица изборне администрације, тврди Мугоша.
“Поједини политички субјекти одлучили су се да чекају посљедњи рок за предају својих приговора изборним комисијама. И ово опредјељење да подносиоци користе право да достављају поштом што увелико утиче на динамику подношења приговора опредјељује у великој мјери изборну администарцију да не може да оствари све рокове који су дефинисани календаром”, објашњава Мугоша.
И ту није крај роковима и процедурама. Учесници избора имају право да се на одлуке ДИК-а жале Уставном суду. Иако је било најава до сада је на адресу овог суда стигла само жалба једног бирача о којој ће се судије, како нам је саопштено, изјаснити сјутра.
Од тога када ће и колико жалби стићи Уставном суду зависиће и датум проглашења коначних резултата ових избора, каже Мугоша, али је сигурно да на то нећемо чекати мјесецима, као што је био случај са изборима у Главном граду.
“Са самим датумом не би лицитирао, јер зависи од више фактора, тако да се не може процијенити тачан датум. Само за разлику од те ситуације ми имамо функционалан Уставни суд и суд који има квором за рад и одлучивање”, наглашава Мугоша.
Тек када се Уставни суд изјасни на све жалбе на изборни процес, ДИК ће моћи да прогласи коначне резултате. А онда теку нови рокови и то 15 дана за конституисање Скупштине. Од тог момента шеф државе има мјесец да обави консултације са парламентарним партијама, након чега предлаже мандатара који у року од 90 дана треба да састави кабинет и програм рада будуће извршне власти.
Имајући у виду да су претходне двије владе састављене у посљедњим роковима дефинисаним Уставом, али и стартним преговарачким позицијама будућих конституената власти све су прилике и да ћемо на нову 44. Владу причекати.