У Србији данас постоје разноразне стратегије и програми за сузбијање сиве економије, али упркос томе она расте јер се исплати тако пословати, рекла је данас заступница удружења Заштитник предузетника и привредника Србије Милена Амон.
Она је за агенцију Бета, поводом усвајања новог владиног програма за сузбијање сиве економије, рекла да су донете бројне стратегије и мере и да у суштини нису ни тако лоше, али да је проблем у томе што се не примењују.
Влада Србије усвојила је јуче Програм за сузбијање сиве економије до 2025. године, са циљем да се њен удео у укупној привредној активности смањи на најнижи могући нови и сузбије рад на црно.
„Сива економија расте због застарелог и неправедног пореског система јер оптерећује оне који мало зарађују, а флексибилан је према онима који раде на ‘црно’“, рекла је Амон.
Додала је да су порези и доприноси на минималне зараде од 60 одсто директан узрок сиве зоне на тржишту рада.
Удружење Заштитник предузетника и привредника Србије је, како је рекла пре две године Министарству финансија предлагало реформе како би се сузбила сива економија, али нису прихваћене.
Она је рекла да су предлагали реформу пореског система у оквиру кога би се ускладили модели пословања и изменила казнена политика, па би се порези одмеравали по висини прихода, а не по моделу пословања.
Истакла је да привредници не сматрају да ће наградна игра „Узми рачун и победи“ допринети сузбијању сиве економије јер се шаљу рачуни оних фирми које их издају, а оне које их не издају опет остају у сенци, па је то само трошење пара.
Власник ресторана „Грб“ у Аранђеловцу Горан Нововић оценио је да привреднике у сиву зону терају висока оптерећења на зараде, много фискалних и парафискалних намета.
„Превисоки су порези, 20 одсто пореза на додату вредност се плаћа на храну и сокове, ако се плати картицом још 2,5 одсто, затим су ту издаци за струју воду и остале комуналије, порез на локал, закуп, скоро су дошли и трошкови фискализације“, рекао је Нововић.
Када би се умањили порези постојала би, како је рекао, могућност да се повећају плате и тако „заврти“ потрошња и она би опет, преко пореза, донела приходе у буџет.
Стручњак за порезе, члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да је тешко квантитативно измерити колико износи сива економија уопште, па и у Србији и да Фискални савет сматра да је потребна детаљна анализа.
„Наплата пореза на додату вредност у Србији иде добро и рекло би се да се сива економија у том делу смањује“, рекао је Алтипармаков.
Он је казао да је 2018. године одлучено да се, уместо детаљне анализе, сива економија покуша измерити на основу анкете и тада је утврђено да је 2012. године сива економија у Србији износила 21 одсто од укупне привредне активности, 2017. године је пала на 15 одсто, а 2021. износила је само 11 одсто.
Ти оптимистични бројеви су, како је рекао, навели тадашњег амбасадора Немачке у Србији Томаса Шиба да закључи да је у Србији мања сиве економија него у Немачкој.
Према анализи коју је 2021. године радила компанија Филип Морис сива економија у Србији је око 30 одсто, а и анализа професора Економског факултета у Београду Милојка Арсића показала је да се сива економија између 2012. и 2017. године није радикално смањила.
Алтипармаков је рекао да је за борбу против сиве економије главно оружје у свим земљама јака пореска администрација.
„Србија уместо 1.500 пореских инспектора има 500 који су неадекватно плаћени“, рекао је Алтипармаков.
Додао је да се не може рећи да је узрок сиве економије у Србији високо пореско оптерећење јер је југоисточна Европа регион ниских оптерећења од око 60 одсто пореза и доприноса на зараде, док је у Немачкој и Белгији пореско оптерећење 100 одсто, а имају мању зону сиве економије.
Истакао је да има простора да се растерете ниске зараде и да је Фискални савет предлагао да се удвостручи неопорезива основица за минималне зараде, али да то до сада није прихваћено.