Србија и Република Српска у наредним мјесецима додатно ће учврстити сарадњу, која ће се огледати у координисаним наступима по најважнијим политичким питањима, али и још већим јачањем економских и друшвених веза.
Ово ће, како сазнају “Новости“, бити одговор Београда и Бањалуке на стварање нове иницијативе „Западнобалканска четворка – 100% усклађеност са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ“, а коју су прије два дана у Скопљу усагласили министри спољних послова Сјеверне Македоније Бујар Османи, Црне Горе Ђорђе Радуловић, Албаније Олта Џака и замјеник шефа дипломатије тзв. Косова Крешник Ахмети.
Такав вид удруживања, који пролази уз амин западних земаља, заправо је само нови оквир за остваривање идеје „велике Албаније“ и још један вид притиска на Србију да одступи о политике неутралности и уведе санкције Русији.
Иако је формалан став да се окупљају око исте спољне политике, у медијима је наглашено да су три од четири потписника Албанци?! Премијер Сјеверне Македоније Дмитар Ковачевски биће данас гост Београда, па се очекује да разјасни и све око нове иницијатива. Занимљиво је да су из Скопља стизале поруке да Србија и Босна и Херцеговина нису пожељне на скупу због, како су истицали, веза са Русијом.
И организатори су на својим званичним профилима на друштвеним мрежама истицали то што су из ове иницијативе изостале Србија и Босна и Херцеговина (нарочито РС), с образложењем да су непожељне, јер нису увеле санкције Руској Федерацији. Тиме је антируски наратив постао алиби за још једно институционално повезивање простора које екстремни планери у Тирани и Приштини виде као „аутохтону“, односно „природну Албанију“.
Политички аналитичар Бошко Вукићевић рекао је да „уколико би циљ оснивања тзв. западнобалканске четворке био културно и економско повезивање албанског народа у региону, у томе не би требало видети ништа лоше“.
„Међутим, поставља се питање – уколико је циљ економско, културно, транспортно повезивање земаља региона – откуд се сада уместо иницијативе „Отворени Балкан“ појављује ова нова? Треба имати у виду да је од поменутих чинилаца нове иницијативе само Албанија албанска држава, док су у Црној Гори Албанци национална мањина, а Косово је привремено отети део Србије”, навео је Вукићевић.
„Интересантно је да западни центри моћи на сваки пројекат културног и економског повезивања и интегрисања албанског народа на Балкану гледају благонаклоно, док сличне српске пројекте најчешће посматрају непријатељски или макар с подозрењем“.
У ритму означавања Србије као кривца јуче је опет говорио предсједник Црне Горе Мило Ђукановић настављајући са оптужбама на рачун наше земље, која, како је рекао, „покушава да влада земљама региона“.
„На Западном Балкану је реплика онога што Русија жели да уради у својој регији. На Балкану сада имамо покушај прављења „српског света” као неку врсту продужетка руског свијета у руском региону, и као што они покушавају да врате утицај који је Совјетски Савез имао, то исто ради и Србија. То су ретроградне политике, оне не желе да владају својим земљама, оне желе да владају нацијама. То видимо у региону гдје Србија покушава да влада Црном Гором, покушава да влада БиХ, Косовом* и Сјеверном Македонијом. И рекао бих да, нажалост, та политика још није добила адекватан одговор наших западних партнера”, навео је Ђукановић.
ХОЋЕ „СПАЈАЊЕ“
Приштински медији пренијели су јуче истраживање италијанског институа „Пиеполи“, које је показало да 74 одсто Албанаца жели стварање заједничке државе између Албаније и тзв. Косова. Тема „спајања“ је стално присутна у политичким дебатама у Тирани и Приштини.
Иначе, владе Албаније и тзв. Косова потписале су раније споразум којим се Приштина и Тирана обавезују на уједињавање и координисање спољних политика, али и заједничке амбасаде, размјену дипломатског особља, а сагласиле су се и о стварању територијално-административне цјелине од 30 километара унутар Албаније и исто толико унутар тзв. Косова, тако да су практично укинуте границе.
