Ни након 17 година од обнове независности Црна Гора нема Закон о Влади којим би бројне злупотребе биле спријечене. Наши саговорници истичу да, уколико буде политичке воље, предлог Закона се може послати Скупштини на усвајање и до краја године.
То што се Закон о влади није нашао у експозеу премијера Милојка Спајића забрињавајуће је за припаднике цивилног сектора. Кажу да не би било добро да попут претходних и нова извршна власт избјегава доношење тог акта, те да ће то бити један од тестова за актуелну већину.
“Ми годинама уназад указујемо да је нужно да Закон постоји, дакле не пословницима, не уредбама, да регулишемо послове Владе, послове Скупштине и односе између ових институција, јер ту имамо суштинске проблеме. Уколико Влада и Скупштина не планирају слање ових аката, ми ћемо наставити да се вртимо у круг са неким дугогодишњим проблемима”, сматра Милена Гвозденовић из ЦДТ-а.
Милош Вукчевић, адвокат каже да је врло битно да се донесе Закон о влади како би се јасно уредила организација и начин рада и како би знали која министарства чине Владу.
“Видите да се број министарстава креће од 12 до 19, па се сад прича да ће за годину дана бити 24”, казао је Вукчевић.
А према препоруци Венецијанске комисије, подсјећа Вукчевић, Црној Гори је довољно 15 министарстава. Зато је, кажу наши саговорници, важно да се, између осталог, Законом о влади уреди која су то министарства и тиме спријечи стварање нефункционалног државног апарата. Осим тога, биће уређено шта су овлашћења Владе у техничком мандату.
“Законом о влади би требало регулисати функционисање и овлашћење владе у техничком мандату, састав владе и већ услове за формирање министарства. Требало би увести систем за планирање и координацију јавних политика, уредити транспарентност и јавност рада владе. Нацртом закона се ограничава да та влада може предузимати само текуће обавезе, да не може проузроковати нове финансијске обавезе и да не може радити оно што свака влада у техничком мандату је радила, то је да запошљава, да прави један гломазни државни апарат”, каже Гвозденовић.
Иако је Влада у техничком мандату припремила нацрт Закона, Венецијанска комисија је била става да бивша власт треба да се уздржи од његовог предлагања. Зато тај посао чека нову већину.
“Очигледно ниједна власт не воли да буде контролисана, али Закон о влади и о скупштини предуслов су за функционални демократски систем”, додаје Гвозденовић.
Нова влада и скупштина требале би енергичније и одговорно да крену у припрему ових аката.
“Они то могу да ураде до краја године као предлог и пошљају га Скупштини на усвајање, ако се то не деси онда ће бити да су политичати изневјерили оно што су обећавали”, каже Вукчевић.
И поред више покушаја, нијесмо добили одговор Министарства јавне управе да ли ће нова власт уважити препоруку Венецијанске комисије и учинити да Црна Гора више не буде једина земља у региону која нема Закон о влади.
извор: РТЦГ
