Тако је од ‘већине од 30. августа’ и освојених 50 мандата – у нову власт спакован само 31 посланик, док ће се преосталих 19 преселити у опозицију да заједно са ДПС-ом конструктивно или деструктивно критикује нову влас
Изгледа да је америчка амбасадорка у Подгорици Џуди Рајнке добро знала да изнивелише дипломатски притисак када је који дан по ванредним парламентарним изборима у Црној Гори изјавила да ће „САД у Црној Гори подржати владу субјеката који деле исте вредности, а то није коалиција ‘За будућност Црне Горе’“.
Мјесец касније, сасвим је извесно, порука њене екселенције примљена је, пажљиво ишчитана, схваћена и, што је најважније – спроведена у дјело.
Ако којим случајем није било овако, и ако будући мандатар Милојко Спајић Владу саставља по свом, гријех на душу онима у Црној Гори који су увјерени да је све било баш по горенаведеном сценарију.
На дан кад су проглашени коначни резултати избора, „сазнало се“ и да ће будућу Владу Црне Горе, осим Покрета Европа сад, чинити Демократска Црна Гора и представници мањина, али да у новој Влади неће бити мјеста за коалицију „За будућност Црне Горе“, као ни СНП-а, а од раније је познато и Уре.
Снежана Јоница, бивши посланица у Скупшини Црне Горе, подсјетила је у изјави за РТ Балкан да ће по коначним резултатима избора тзв. „већина од 30. августа“ имати 50 мандата у Скупштини“, као и да се по њој зове дотрајали трајект скупо плаћен у Хрватској, али да тој већини „диме мотори“ таман као и истоименом трајекту“.
„Сада је већ потпуно потврђено да је највећи страх субјеката који су чинили ову ‘већину’ био да укупно не добију превише, а највећи успјех ДПС-а, који је у ‘континуираном природном паду’, што су им политички насљедници – међусобно посвађани, сујетни и углавном, једнако као што су и они били – властохлепљиви“, рекла је Јоница анализирајући резутате избора у ЦГ.
Према њеним ријечима, иако сви политички субјекти у Црној Гори тврде да преговори нису ни почели, преговори су скоро приведени крају“.
„Сада је већ потпуно јасно да ће нову владу чинити – листа ‘Европа сад’ са свим политичким субјектима који су били на њој (укупно 24 мандата), Демократе без Уре (7 мандата), Бошњачка странка (6 мандата) албанске партије (3 мандата) и Хрватска грађанска иницијатива (1 мандат), што укупно чини 41 или кнап бројку неопходну за формирање Владе. Неизвјесно је да ли ће у власт ући СНП са два мандата, али је све извесније да у њој неће бити коалиција ‘За будућност Црне Горе’, нити Уре. Тако је од ‘већине од 30. августа’ и освојених 50 мандата – у нову власт спакован само 31 посланик, док ће се преосталих 19 преселити у опозицију да заједно са ДПС-ом конструктивно или деструктивно критикује нову власт“, казала је Јоница.
Уз опаску да је већ сада извјесно да ће опозиција у будућем црногорском парламенту бити „јака и разноврсна“, Јоница је увјерена да се на нову владу неће много чекати.
„Судећи по убрзаној диманици преговора, Спајић, који слови за будућег мандатара, припрема терен да ескпресно преузима позиције од Владе Дритана Абазовића, тако што ће већ на дан избора Алексе Бечића за предсједника Скупштине, писаном подршком 41 посланика бити предложен за мандатара и тиме скратити период консултација. Ако се тако и деси, очекује се да већ пар дана након тога обавијести Скупштину да је спреман да предложи Владу. Препрека том плану, који би за Спајића био најбољи, може бити евентуално незадовољство расподјелом највиших функција у сопственој партији, у којој многи очекују високе позиције“, сматра Јоница.
Према пројекцији коју је објавила подгоричка „Борба“ и која се у црногорској јавности узима као готова ствар, потпредсједници Владе коју ће водити Милојко Спајић биће Бранко Крвавац, Момо Копривица, Ервин Ибрахимовић и Ник Ђељошај.
„Након изборне кампање, логично је да ПЕС обавезно узме финансије, министарство рада и социјалног старања и правду, због економског концепта ‘Европа сад 2’ који су промовисали, али и због указивања на ‘злоупотребу државних институција у предизборне сврхе’. Демократе су, очекивано, тражиле сектор безбједности, јер су кампању базирали на борби против мафије, као и енергетику, јер су у том сектору већ добро позиционирани са директорима ЦЕДИС-а и ЕПЦГ“, рекла је Јоница.
По њеној процијени, Бошњачка странка ће, вјероватно, добити министарство спољних послова, „јер су им изборне поруке биле посвећене европском путу Црне Горе, а праћене су званичном предизборном подршком из Европске народне партије -најбројније политичке групације у Европском парламенту“.
„БС ће добити и министарство дијаспоре, за које се наводи да ће по први пут бити формирано, што представља од раније познато залагање лидера БС. Албанске партије ће, извјесно, имати потпредсједника владе и тражиће два ресора, од којих ће очекујем један бити онај који су имале у овој влади – јавна управа, а други усклађен са персоналним рјешењем које желе у влади. Министарство људских и мањинских права које је традионално додељивано представницима мањинских партија добиће Адријан Вуксановић из ХГИ“, казала је Јоница.
Док ће лидери коалиције ЗБЦГ Милан Кнежевић и Андрија Мандић поново у опозицију, као у вријеме борбе против ДПС-а, велика је непознаница шта ће бити са актуелним премијером у техничком мандату Дританом Абазовићем из Уре.
У Подгорици се увелико чују гласови да „поједини центри моћи на Западу“, неће тек тако пустити Абазовића низ воду, као и да су инсистирали да се за њега нађе одговарајуће мјесто.
Биће занимљиво како ће овај „проблем“ бити рјешен, с обзиром да је Спајић још на дан избора децидно рекао да у нову владу могу сви, и да ће са свима преговарати, сем са Дританом Абазовићем и његовом странком и са ДПС-ом.
