Никад нећете покорити овај мали народ. Моја порука вама је, хоћемо мир нећемо сукобе ни са ким, али кажемо чуваћемо Србију и када кажемо шта су црвене линије не притискајте, јер ћете видјети шта је Србија и не дамо Србију“, рекао је предсједник Србије Александар Вучић на обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године, у Сомбору, на Тргу светог Ђорђа.
Обраћање предсједника Србије Александра Вучића:
Ваша светости, поштовани предсједниче Додик, представници народних скупштина и влада, министри, драги народе, 24 година од када је почела агресија на СРЈ. Вечерас нас у Сомбору после 24 године има убједљиво највише, а то говори и нешто лоше и добро. Говорим из срца, а трудићу се да ме емоције не надвладају и тако наштетим нашој земљи.
Прије 24 године је умрло међунарондо право и то звучи као неважна реченица, али није, много је више од тога. Ништа у свијету не може да буде горе од тога што су урадили малој земљи која је хтјела да буде слободна и то се није свидјело онима који су жељели нови поредак. Разорили су много веће земље и дошла је на ред Србија. Гледао сам данас свјетске часописе у којима су говорили о борби против варварства и оних који праве хуманитарну катастрофу јер тако спрјечавају геноцид. То је све од њихове аргументације. Ајде да видимо шта је истинито.
У дефиницији геноцида суштина је да постоји намјера о уништењу неке етничке или вјерске групе, а то никада није доказано. Нисте ви спрјечавали никакаву хуманитарну катастрофу, ви сте наоружавали побуњенике у слободној и слободарској земљи, а када сте видјели да нећете моћи да добијете одобрење СБ УН рекли сте, а шта ће нама то. Окупило се њих најмоћнијих 19 који сте рекли научићемо ми те Србе памети. Прошло је 24 године, кидали сте нам дијелове земље, убили дјецу и цивиле, војнике и полицајце. Одакле вам право да нам убијате војнике и полицајце, ко вам је дао то право. Јел Радован Медић ишао у Масачусетс или Лоару да неког убија, или сте ви дошли овдје и убили га пред кућним прагом. Јел он напао неког или ишао на дужност. 75 од 78 дана била је ваздушна опасност у Сомбору. Јел сте ли нас научили памети? Нисте, ломили сте српски дух али га никада неће сломити. И данас када нас притискате и тражите да дамо оправдање за оно што сте урадили.
Ми не желимо да икада више имамо сукобе, ни са ким, ни са Албанцима ни са вас 19 моћних. И ви се и даље чудите што постоји један мали пркосан народ у срцу Европе. Све што сте себи дали за право, другима нисте. С правом штитимо територијални интегритет, и Украјине, и ви се позивате на Повељу УН коју не поштујете само када је у питању једна мала земља. Нећете да поштујете оно што сте потписали, јер сте јаки велики и моћни, може вам се. Није ми нико помутио разум или помрачио памет, нисам постао издајник и то да ми говоре они који су најтежу агресију звали кампањама, а не агресијом на једну земљу. Мој посао је да кроз иглене уши провучем нашу земљу, јер немате са ким рационално да разговарате. Мир и слобода не постоје у њиховом рјечнику.
Морамо да сачувамо нашу дјецу. Да им дамо земљу на тацни и оправдање – не дамо. Заборавити можемо само ако нас не буде – за то нема оправдање. Из два разлога су повели агресију – да покажу своју доминацију и да нам отму КиМ, и нек не измишљају, јер је сад Албанаца више него тада и брига их што Срба нема. Не тиче их се, само им је важно да добију оправдање. Ово им говорим сваки дан. Поштовање од њих добићемо кад им признамо све. Колетарлна штета сте ви зликовци који сте нам убили дјецу. То што данас мирно шетате и глумите да сте слободни и јаки, само се запитајте зашто је оволико људи на овом тргу, што су дошли. Нису дошли да оплакују, већ да кажу ломили сте нам и кичму и врат, и нисте нас убили упркос сви покушајима, живјеће ова Србија. Нећете нас сломити.
Са нама су овде вечерас и Роми и Мађари и припадници других народа који ову земљу ојсећају као своју и пролазили су кроз исто са нама. Орбан ми је тек недавно рекао да је забранио улазак копнене војске са наше територије јер су хтјели црни сценарио. Прије само 12 година нисмо смјели један вијенац да положимо, нисмо смјели да кажемо да је ово агресија, а сада смо почели да подижемо наш земљу и почели смо да избијамо на врх. Наша земља је почела да се сјећа, наша заједничка је идеја да обиљежавамо страдања на Кошарама, у Јасеновцу. Шта год било умијемо то да учинимо да увијек будемо заједно.
Пред нама је тежак период. Јел сте ли могли да претпоставите да један од највећих вођа треба да иде у Хаг? Наше је да се јединствено боримо за нашу земљу, да имамо више дјеце, да чувамо устав своје земље. Хвала браћи и сестрама са КиМ који су дошли у своју земљу. Наша мука је увијек и њихова мука. Хвала вам дивни људи у Србији који сте увијек дбро разумјели шта нам је чинити. У 20.в. нема рата који нас није заобишао, нема куће која није изгубила дијете, дајте да покушамо да сачувамо мир не дајући ни срце ни главу наше земље и народа. Прије 10 година нисмо имали ни војску, а видјећете како је имамо 22. априла. Нисмо лак плијен, мудри смо и паметни. Морамо да растемо и развијамо се да војска напредује и буде одвараћајући фактор за свакога. Никад нећете покорити овај мали народ. Моја порука вама је хоћемо мир нећемо сукобе ни са ким, али кажемо чуваћемо Србију и када кажемо шта су црвене линије не притискајте, јер ћете видети шта је Србија и не дамо Србију. Хвала што сте дошли у оволиком броју, живјела Србија.
