Обраћамо Вам се како бисмо апеловали на Вас да покажете максималну одлучност и спремност да доносите тешке одлуке, које воде ка напретку у дијалогу између тзв. Косова и Србије, под окриљем ЕУ.
Ово је прво поглавље „епистоларне дипломатије“ коју су својим писмом адресираним на предсједника Србије Александра Вучића, још у септембру прошле године, утемељили њемачки канцелар Олаф Шолц и француски лидер Емануел Макрон.
У потписнике своје друге поруке, послате јуче на Андрићев венац, придружили су и италијанску премијерку Ђорђу Мелони, али је и њена суштина, по свему судећи, иста – од првог човјека Србије траже се тешке одлуке.
Према сазанањима „Новости“, Вучић данас неће јавно говорити о садржини посљедњег писма у коауторству Берлина и Париза, али се о ономе шта у њему пише посредно може судити по томе што је он, према сазнањима тог медија, у свој кабинет дошао још јутрос у пет сати.
Предсједник Србије је желио пажљиво да проучи свако слово који је стигло „из Европе“, али и да се темељно припреми за сјутрашњи наставак дијалога са премијером тзв. Косова Аљбином Куртијем у Бриселу.
Нова рунда у сједишту ЕУ требало би да почне у 15 часова.
Специјални изасланик “клуба 27” Мирослав Лајчак прво ће са Вучићем и Куртијем разговарати појединачно, а потом ће услиједити заједнички састанак.
Вучић за сто сједа са јасним „црвеним линијама“: Србија неће признати независност лажне државе, нити аминовати њено чланство у Уједињеним нацијама.
Уз то, категоричан је и став Београда: мора се формирати Заједница српских општина прије него што се уђе у детаље европског плана за КиМ, чији су аутори заправо Шолц и Макрон.
С друге стране, извори “Новости“ из Брисела наводе да је састанак осмишљен тако да се верификује начелна сагласност двију страна о прихватању поменутог документа, који није коначан, и само би требало да пружи основ за правно уобличавање финалног правно обавезујућег договора. Наравно, ако он уопште буде постигнут. Такође, није искључено ни да се до 21, марта организује још један директан разговор Вучића и Куртија.
Дакле, по свему судећи, сјутра у канцеларијама Европске службе за спољне послове неће „пасти небо на земљу“, односно неће бити никакве „Вучићеве издаје“ или „пропуштене историјске шансе“, како посљедњих неђеља упорно и неодговорно драматизују опозициони прваци са оба пола.
Иако и једни и други добро знају да је маневарски простор Србијии по питању Косова на нивоу петопарца, то им не смета да уз политикантске рачунаљке отежавају позицију сопственој држави, надајући се којем гласу више на најскупљој теми.
Но, то не значи да ће Вучића сјутра у Бриселу сачекати са колачима. Напротив, очекује се засигурно наставак силеџијске поетике – да се што прије затвори косовско питање у наставку борбе против Русије.
А, како запад види тај епилог добро је познато још од фебруара 2008.
Међутим, Србији нико не може одузети право да се бори за свој интегритет и за међународно право. Макар остала сама у тој бици.
