Пише: Симонида Кордић
Драги пријатељи, сваки човек у Црној Гори, а можда понајвише ви који сте овде, ваше породице, ваши пријатељи, знате како је страшан терет био живети под политиком која нас је у минулих 30 година темељито разделила и разјединила; која је ставила једнима знак да припадају, а другим да преприпадају. Довела нас је до тога да свакога дана меримо – ко нам је највише крив, и коме смо највише криви. Сву своју енергију и сва своја знања смо уложили у ту поделу и у одбрану од те поделе. Готово да нема грађанина који нике био жртва те политике.
Та политика “завади па владај” нике нова, и није се први пут а кугли земаљској појавила. Али у Црној Гори је доследно спроводила једна клика, мала клика људи окупљена око једног човека. И та политика није била случајна, није била залуду, има аје веома позитивне исходе за тај мали број људи који док смо се ми мрзели, та клика се веома лепо обогатила. Грађани су драматично осиромашили, а ова клика људи изашла је богатија.
Е, тај режим који је тако фатално поделио народ и уништио његово биће, тај режим смо победили. И од тог тренутка када смо ми тај режим нашом заједничком победом послали у прошлост, постали смо власници сопствене будућности. Од 19. марта зависи каква ће наша будућност бити. Ако је темељимо на мржњи, ако је темељимо на томе да једни друге не познајемо и не препознајемо, онда она не може бити боља од ове прошлости која је сива, страшна и суморна. Она будућност коју ми захтевамо, она будућност коју ми гарантујемо, јесте будућност равноправних људи, срећних, успешних и богатих. Да би будућност била таква, она се не може градити на разједињеном и пољуљаном бићу, као што се не може солидна кућа градити на трусном терену
И због тога, због израдње такве будућности, нама су потребне оне гаранције какве тражимо да буду пружене 19. марта. Због те и такве будућности, нама је потребно јединство, нама је потребна стабилност.
Зато искуство, зато мудрост, зато помирење. Због такве будућности – Андрија Мандић за председника Црне Горе.
