Лидер Демократске Црне Горе Алекса Бечић понудио је да организује састанак између Покрета Европа сад, Демократа, Грађанског покрета УРА и Социјалистичке народне партије, преносе Вијести.
Исти медиј саопштава да су ПЕС и Демократе спремне да понуде коалицији „За будућност Црне Горе“ мјесто предсједника Скупштине и неколико значајнијих позиција у власти.
Коалиција За будућност Црне Горе ће се одазвати искључиво позиву на разговор који буде дошао од званичног мандатара за састав 44. Владе Црне Горе.
Самим тим, позив било ког преговарача, мимо мандатара којем предсједник државе не додијели мандат за састав Владе, за њих није прихватљив.
Бечићеву наводну мисионарску улогу и медијске спинове не желе да коментаришу. Евентуални Бечићев позив за консултације ће прихватити само под условом да је лидеру Демократа формално дат мандат за састав Владе, што је мало вјероватно с обзиром да је његова листа Храбро се броји била четврта по снази на парламентарним изборима.
Наш извор из коалиције За будућност Црне Горе понавља да их још увијек нико није контактирао поводом формирања будуће извршне, иако лидери ПЕС-а и Демократа Спајић и Бечић седмицама са мањинским партијама преговарају око изгледа 44. Владе Црне Горе.
Коалицијом ЗБЦГ плаше мањине да смање прохтјеве
Спајић и Бечић већ седмицама преговарају са мањинским националним партијама.
Резултат тих преговора јесте да ће њихова извршна власт имати подршку од 41 до 43 посланика, у зависности да ли ће СНП бити дио исте, што имплицира да ће 44. Влада такође бити привремена, јер ће примарно зависити од подршке ДПС-ових привезака.
Међутим, свједоци смо да су преговори у ћорскаку оног тренутка када су мањинске партије, предвођене Ервином Ибрахимовићем, пред Спајићем и Бечићем затражиле 40 одсто ресора, што је проузроковало међусобне оптужбе између ПЕС-а и Демократа са једне и представника БС-а са друге стране.
У политичком блату које су Спајић и Бечић сами креирали, најприје искључивањем побједника 30. августа у процес формирања Владе, затим допуштањем ДПС-овим привесцима да постављају услове за формирање исте, сада су спремни да уваљају и оне политичке актере са којима нису ни намјеравали да подијеле терет вршења власти.
Такође, Бечићев и Спајићев евентуални позив коалицији ЗБЦГ може да послужи као својеврсни притисак на мањинске партије у циљу снижавања њихових мегаломанских прохтјева за фотељма, што би у коначници значило и више функција за расподјелу између ПЕС-а и Демократа.
Уколико заплашивање мањинских партија не прође, Спајић и Бечић ће онда изистински морати почети да преговарају са преосталим побједничким снагама од 30. августа које су држали по страни у досадашњем току преговора. Такав сценарио би подразумијевао да би ПЕС и Демократе морале још више функције да се одрекну у корист ЗБЦГ-а, УРА-е и СНП-а.
Због тога прва опција која укључује формирање власти са мањинама (уз њихове смањене апетите) остаје приоритетна за Спајића и Бечића који су зарад вишка функција спремни да у исту прихвате ДПС-ове партнере.
