Бајерн елиминисао ПСЖ дуплом побједом (2:0)
Аристократија. Гледа са висине, има манире, лијепо се облачи и још лијепше понаша. А најљепше од свега је што сјајно игра фудбал. Чак и кад замуцкује. Иако је у Бундеслиги склона шпрахфелерима, у Лиги шампиона се понаша као да је на двору. Спремна да обуче краљевску одору намијењену Реалу.
Осам утакмица – осам побједа. И то не против тамо неких „лијевака“, него у конкуренцији великана какви су Барселона и Интер (ту је био и залутали Плзењ), па одрађивање посла против скоројевића из Париза. Скупоцјени сатови и златне наруквице су на рукама играча Пари Сен Жермена, а Нијемци у белим рукавицама стоје на балкону и машу, као да желе да кажу:
„Bon voyage“.
И стварно: гостима срећан пут. У непознато. Овакви какви су можда ће освојити Лигу 1 (ако их то испуњава, уопште), али Лигу шампиона ко зна да ли ће икад. Ипак су то фудбалски лезилебовићи, склони бројању новца. У Минхену броје побједе. И трофеје. То је разлика.
Ове, у осмини финала, остваре не су захваљујући играчима којима је мало ко вјеровао. На Парку принчева је пресудио Кингсли Коман (одиграо 55 минута за тај клуб), а на Алијанц арени дуго оспоравани Ерик Маским Шупо Мотинг. Нападач који је не тако давно играо за Стоук, Хамбруг и Мајнц (!?) савладао је двапут Ђанлуиђија Донаруму (о, Боже, колико прецијењен голман), један му се броји (најприје поништен због офсајда Томаса Милера) и испратио надобудне госте у Француску, да се забаљају првјенством које је, сви су изгледи, најслабије од Лига петица.
Екипа у којој су Лионел Меси и Килијан Мбапеа формирана је да „звечи“, али је разбијена. У двије утакмице малтене безопасна. Најближа поготку за 180 минута била је не због неке своје добре акције, него жеље Јана Зомера да дрибла, на леђа му се „наслонио“ Ашраф Хакими, фудбал дошао до Витиње и цијели свијет је знао да га млади Португалац неће дати. Неће, јер нема тај „убилачки“ инстинкт. И што не припада аристократији. Матијс де Лихт припада. Ипак је из тотално фудбалске земље, образован у Ајаксу и интервенцијом из завршнице првог полувријемена подсјетио на период проведен у Амтсердаму кад је словио за једног од најбољих младих штопера Европе. Јувентус га хе уназадио, Бајерн опоравио.
Уосталом, у Бајерну сви прораде. Па и Шупо Мотинг. Чак и Јосип Станишић поред кога се Мбапе није наиграо фудбала, онда Јозуа Кимих и Леон Горецка, ако буду милосрдни па „откључају“ Лионела Месија и допусте му да се са екипом врати у Париз.
Лео ионако дјелује несрећно у Паризу. А, како да буде? Најбољи на свијету игра са махом просјечним фудбалерима. Или онима чије је вријеме прошло. Фабијан Руис, Нуно Мендеш, Витиња, Данило Переира, па и Серхио Рамос коме је, ипак, 37. година.
