
Тешко је више пронаћи похвале за Николу Јокића који је на паркету изгледао као да је одиграо 10 финала НБА лиге, а не да је вечерас дебитовао. Србин је водио Денвер до почетне предности против Мајамија
Финална серија у теорији треба да донесе најтеже утакмице, најузбудљивије. Међутим сада је било потпуно супротно. Никола Јокић и екипа као да је изашла иза зграде да игра против клинаца које могу и затворених очију да победе. Већи део утакмице је тако и изгледао. Денвер је са пола снаге газио, а да није било велике серије Мајамија почетком четврте четвртине, тим са Флориде би се прописно обрукао. Додуше, то није толико ни битно. Оно што је најважније, Денвер је повео у великом финалу 104:93.
Најупечатљивији детаљ је лежерна игра Николе Јокића. Ништа није форсирао, углавном је гледао како да разигра играче. Посебно у првом полувремену када је већ имао 10 асистенција, а његов тим двоцифрену предност. Био је оличење лидера кога занима само тимска игра.
За 40 минута на паркету је изгледао као да се није поштено ни задихао, а убацио је 27 поена, уз 10 скокова и 14 асистенција. Дебитовао је у НБА финалу са трипл-даблом што је последњи пут виђено још 2002. године када је Џејсон Кид то урадио у дресу Нетса.
Највећу подршку је Јокић имао у Џамалу Мареју који је окончао меч са 26 поена.
У пораженом саставу једини који је заслужио похвалу је Бен Адебајо. Он је имао 26 поена. Испод очекивања био је Џими Батлер који је убацио само 13 поена.
Ако Мајами нешто жестоко не промени у наставку серије, тешко да ће припретити моћним Нагетсима који су само наставили тамо где су стали против Лос Анђелес Лејкерса који су пометлани у финалу Запада.
Био је то почетак у којем је Никола Јокић изгледао као да у лаганом ритму игра у свом дворишту у Сомбору. Проналазио је саиграче, чак шест пута асистирао у првој деоници што је очекивано разиграло екипу, а пре свих Ерона Гордона који је убацио 10 поена у првој деоници. Мајами никако није био у стању да заустави Нагетсе у овом периоду, а да ствар буде гора, Јокић није ни шутирао. Накупио је 10 асистенција до краја првог полувремена, а изгледало је као да ни не шутира. Истицао се пре свега плејмејкерским потезима.
Проналазио је саиграче, остављао им лопте као на тацни. Поред већ поменутог Гордона, до краја полувремена се разиграо Мареј који је изрешетао кош Мајамија за великих 17 поена предности на полувремену.
Да није било Бема Адебаја ко зна шта би стајало на семафору пошто се Џими Батлер није видео на паркету у првом полувремену, а и шут није функционисао. Најгоре је прошао Макс Штрус који је промашио шест отворених шутева.
Центар Мајамија је заиста заслужио све похвале јер је једини био спреман да се надмеће са Денвером. Иницирао је серију гостију почетком другог полувремена, али и то је било кратког даха јер Хитси нису имали одговор на играу Јокића и Мареја. Немилосрдан је био најбољи дуо НБА лиге. Никада Мајами није знао ко ће да асистира, а ко ће да преузме улогу кошгетера. Један од битних момената треће деонице је био шут Србина са звуком сирене. Погодио је врло битну тројку.
После тога се поново Денвер растрчао, погађали су и остали, а Ерику Сполстри ништа није преостало него да затражи нови тајм-аут с обзиром да је домаћин имао 19 поена предности у финишу треће четвртине. Једини период утакмице када стварно можемо да кажемо да је Мајами био бољи је почетак четврте четвртине када су пришли на девет разлике, али онда је лопта ишла у руке Јокићу који је решио два напада и тако спречио било какав покушај великог преокрета.