Фото: Pixabay
Чувени бар-код, систем за идентификацију производа, који је допринио глобализацији трговине, данас слави 50 година, а постепено га замјењује други систем идентификације, Кју ар код (QР код), као богатији информацијама.
За купце на каси у продавницама, бар-код се претворио у звук – бип.
Сваког дана широм свијета вертикалне линије различите дебљине буду скениране шест милијарди пута. Око 70.000 производа пролази кроз касе сваке секунде.
Бар-код, као “документ” о идентитету производа такође омогуц́ава професионалцима да имају приступ другим подацима о производу, изјавила је за Франс прес Лоранс Валана, француски стручњак за електронско етикетирање.
Бар-код првобитно су патентирали Американци Норман Џозеф Вудланд и Бернард Силвер 1952. године, али је тек касније усавршен и пласиран на тржиште под подстицајем америчког инжењера Џорџа Лорера.
Тако је 3. априла 1973, бар-код постао, послије консултација између великих произвођача и дистрибутера, систем који је коришц́ен за идентификацију потрошачких производа.
Тај код је у Европи познат и као ЕАН-13 (Европски број артикла – Еуропеан Артицле Нумбер) или само као 13, број цифара који посједује.
Први производ који је скениран помоц́у свог бар-кода, 26. јуна 1974. године у Охају, био је пакетиц́ жвакац́е гуме, сада изложен у Националном музеју америчке историје у Вашингтону.
Међутим, чувени бар-код ће ускоро замјеници QР код.
Бар-код је био и инспирација и за одређене умјетнике, а критичари су га сматрали симболом прекомјерне потрошње или глобализације. Неке подсјећа на решетке затвора, али је QР код другачијег изгледа, површина која комбинује црне и бијеле тачке распоређене на квадрату, који је 1994. осмислио Јапанац Масахиро Хара.
QР код је скрац́еница за “код са брзим одговором” (Qуицк Респонсе Цоде). Његова предност у односу на бар-код је у томе што може да садржи много више информација, као на примјер о саставу производа, што је неопходно за рециклажу.
