Вјештачка интелигенција је један од најважнијих технолошких пробоја у модерној историји, у рангу са стварањем микропроцесора, персоналних рачунара, интернета и мобилног телефона, пише Бил Гејтс у свом блогу насловљеном: „Почело је доба вјештачке интелигенције“.
Оснивач „Мајкрософта“ одлучио је да напише подужи блог текст у тренутку када се захуктава трка на пољу вјештачке интелигенције (АИ) и када се технолошке компаније утркују да на тржиште избаце своје четботове.
Гејтс је већ раније говорио о томе да је узбуђен за будућност коју ће донијети вјештачка интелигенција, понајвише због тога колико би могла да олакша живот људима, унаприједи образовање и медицину.
Милијардер је сада, такође, истакао да дијели забринутост око вјештачке интелигенције, укључујући и ризик да би људи могли да је користе на бројне негативне начине, као и на могућност суперинтелигентне АИ, која би са напретком технологије могла да успостави сопствене циљеве.
У свом блогу, Гејтс на седам страница елаборира идеје и мисли о томе како АИ може да се користи како би повећала продуктивност људи, али и помогао у исправљању неједнакости на послу, у здравству и образовању.
На радном мјесту, вјештачка интелигенција могла би да буде коришћена као „дигитални лични помоћник“ да побољша продуктивност запослених. Интегрисана у дигитална радна оруђа, попут Мајкрософт офиса, могла би да помогне у писању имејлова и комуникацији.
Лични помоћници на бази вјештачке интелигенције, опремљени огромним знањем о компанији и индустрији, могли би да представљају и важан ресурс са којим би запослени могли да комуницирају.
– Са појачавањем и појефтињењем рачунарске моћи, способност четботова да износе своје идеје све више ће личити на то да имате образованог радника који би могао да вам помогне са разним пословима – пише Гејтс.
У здравству, Гејтс сматра да би вјештачка интелигенција могла да ослободи запослене од одређених послова, посебно на пољу бирократије, али и попуњавања докторских формулара за визите.
Милиони људи у сиромашним земљама немају ни могућност да их доктор прегледа, а вјештачка интелигенција би могла да повећа продуктивност докторима да прегледају што више пацијената.
Могуће је и да би АИ могла да помогне у лијечењу пацијената који не живе близу или нису у могућности да дођу до љекара.
Вјештачка интелигенција се већ сад користи да анализира здравствене податке, па чак и да осмишљава љекове, а наредна генерација моћи ће да асистира у предвиђању негативних ефеката и дозирању лекова.
За пољопривреду у сиромашним земљама, Гејтс пише да би вјештачка интелигенција могла да помогне у прављењу сјемена специфично прилагођеног да расте у локалним климатских условима, као и да развије вакцине за стоку. Све то је од суштинске важности у тренутку када се климатски услови мијењају и стварају још већи притисак на пољопривреднике у сиромашним земљама.
Гејтс предвиђа и да ће АИ трансформисати образовање у наредних пет до 10 година тако што ће моћи да прилагођава образовни садржај сваком ученику, као и да научи шта мотивише, односно узрокује губитак интересовања код сваког појединца.
Вјештачка интелигенција ће, такође, моћи да помогне у прављењу наставничких планова и процијени степена разумјевања одређених тема код ученика.
– Чак и када се технологија усаврши, учење ће и даље зависити од односа ученика и наставника. Побољшаће, али никада замијенити, однос ученика и наставника – истиче Гејтс.
Такође додаје да је веома важно да се вјештачка интелигенција учини доступном у сиромашним срединама широм свијета, како дјеца у њима не би заостајала.
