
Европска летјелица кренула је данас у мисију истраживања Јупитера и три његова ледена сателита.
Путовање је почело лансирањем сонде на ракети Аријана-5 Европске свемирске агенције (ЕСА) из лансирног центра Куру у Француској Гвајани у Јужној Америци.
Роботска сонда названа Јуице, што је енглеска сркаћеница за Истраживач ледених сателита Јупитера путоваће осам година до Јупитера гдје ће истраживати не само највећу планету соларног система него и њена три ледена сателита – Европа, Калисто и Ганимед. Три мјесеца обавијена ледом за која се вјерује да имају подземне океане гдје би могао да постоји морски живот.
Затим ће сонда покушати да уђе у орбиту Ганимеда, у најимпресивнијем подухвату од свих, пошто ниједна свемирска летјелица никад није кружила око неког другог мјесеца осим нашег.
Јупитер има много сателита, по посљедњем бројању 95, астрономи га сматрају засебним соларним системом, те се оцјењује да је много раније требало почети овакав подухват.
Сонда неће трагати за знацима живота, али ће помоћи да се утврди да ли у скривеним океанима сателита има минималних шанси за једноставан микробни организам.
“Нећемо детектовати живот са сондом Јуице”, рекао је научник Европске свемирске агенције Оливије Витас. Додао је да ће већа сазнања о сателитима и њиховим потенцијалним морима довести научнике ближе одговора на питање да ли постоји живот негдје другдје.
“То ће заправо бити најинтересантнији аспект мисије”, рекао је он.
Сонда путује дугим заобилазним путем до Јупитера, којим ће прећи 6,6 милијарди километара. Свемирска летјелица која је отприлике величине мањег аутобуса неће стићи до Јупитера до 2031. године.
Лансирању су, између осталих, присуствовали белгијски краљ Филип и принц Габријел и двојица астронаута Француз Томас Песке и Немац Матијас Маурер.
Летјелица ће провести три године кружењем око три Јуптерова сателита. Она ће покушати да уђе у орбиту око Ганимеда крајем 2034. године и кружиће око њега око годину дана прије него што је контролори лета сруше 2035. или касније, ако остане довољно горива.