Нове терапије снижавају ниво шећера у крви, смањују чак и килограме и висок притисак, па чувају и срце и бубрег, али лечење дијабетеса инсулином код појединих пацијената остаје као главно
Дијабетес тип два је опомена. Прво опомена да се претеривало у нездравој храни, али и да није било довољно кретања, уз превише стреса.
За оболелог то је болест, чију дијагнозу у много случајева прима прилично фаталистички, а за лекара је то стање које може да реши, под условом да је пацијент дисциплинован, да сарађује и слуша препоруке и налоге лекара.
Стање предијебетеса
Здрав начин живота може да одложи или спречи појаву дијабетеса или, потенцијално, да особу уведе у такозвану ремисију (стање одсутности). То је нарочито важно за оне особе које имају предијабетес. Уколико се дијагноза шећерне болести постави рано, после првих одступања од нормалних вредности измереног шећера у крви и пре тегоба, а нарочито пре компликације, и притом се дијабетес правилно лечи, с овим стањем може се проживети нормалан животни век.
Упоредо с увећањем спознаје о проблемима које шећерна болест носи са собом, увећавала су се и сазнања о могућностима њеног лечења. Савремена терапија дијабетеса, поред добре контроле нивоа гликозилираног хемоглобина, сада уз помоћ нових лекова одлаже и смањује најчешће компликације дијабетеса, као што су слабљење срчане и бубрежне функције.
Заједничко свим препорукама јесте неопходност брзе корекције терапије уколико резултати одступају од циљних вредност. Наравно, сви су заинтересовани за ефикасну терапију, али да би она заиста била таква, потребно је да пацијент буде упоран.
– Било би очекивано да се у данашње време дијагноза дијабетеса типа два, поставља рано, на време, али, нажалост, није тако. Од настанка болести до постављања дијагнозе прође и до пет година зато што се не посвећује довољно пажње раној дијагностици. Не препознаје се ова категорија пацијената – каже за „Магазин” др Радмила Стојановић Перушко, специјалиста интерниста – ендокринолог.
Она сматра да за ту чињеницу одговорност подједнако сносе и оболели и лекари. Доктори не препознају ризичну категорију пацијената код којих се може очекивати настанак дијабетеса.
Она указује и на следећи важан корак када се постави дијагноза.
– Прво је да се пацијент упути на промене исхране, други корак је да му се објасни значај редовне физичке активности. Тек на трећем месту су лекови, и то тек ако промене у исхрани и начину живота не помогну. Нема лека који може да надвлада повишен шећер ако човек не прати шта једе и ако нема физичке активности. Не постоји чаробни штапић за лечење дијабетеса, лекови постижу пун ефекат уз правилну исхрану, избегавање штетних навика и усвајања здравог стила живота, које је лекар препоручио. Савремени лекови могу да смање и успоре компликације, али важно је да пацијент буде свестан свог утицаја и да има активан однос према болести – подвлачи наша саговорница.
Докторка Стојановић Перушко објашњава да корекција исхране није дијета, нити прописана физичка активност захтева да се због дијабетеса обавезно крене у теретану и интензивно вежба:
– Довољне су шетње, вожња бициклом, пливање у складу са годинама и договору с лекаром.
Многе клиничке студије доказале су да се с променом животног стила, адекватном исхраном и рекреацијом може спречити појава дијабетеса типа два. Међутим, већини особа те мере нису довољне. Након извесног времена, потребно је увести лекове, нарочито особама с предијабетесом. Основна улога лекова јесте да спрече пропадање панкреаса.
Дијагноза се од 2009. године може потврдити кроз вредности гликозилираног хемоглобина (HbA1c).
– Циљне вредности гликозилираног хемоглобина (HbA1c) којима тежимо у терапији код највећег броја пацијента треба да буду мање или једнаке седам одсто. Ако после три месеца таблетама не постижемо жељени ниво гликозилираног хемоглобина (HbA1c), на ту терапију додаје се инсулин дугог деловања који покрива оно што би наше тело требало да ради. У једном тренутку како ток болести напредује таблете се изостављају и прелази само на инсулинску терапију. То не искључује могућност да се поново с инсулина пређе на таблете, што подразумева смањену телесну тежину, јер је највећи број пацијената гојазан – објашњава ендокринолог.
Савремена терапија дијабетеса сада поред добре контроле нивоа гликозилираног хемоглобина одлаже и смањује најчешће компликације дијабетеса. Иновативни лекови истовремено ефикасно смањују ниво шећера у крви, али смањују и килограме и притисак. Чувају срце и бубрег. Савремена терапија дијабетеса у Србији нуди две групе лекова.
– Најпопуларнији су из групе ГЛП-1 рецепторски аналози. Овај лек има продужено деловање и најсличнији је природним супстанцама које луче црева да би стимулисале лучење инсулина из панкреаса. Нови лек који је синтетисан у лабораторијама делује на исте рецепторе на које су деловале и те супстанце из црева. Ти рецептори се налазе на панкреасу, подстичу лучење инсулина и спуштају ниво глукозе, али и успоравају пражњење желуца и делују на нивоу централног нервног система, на тај начин што смањују осећај глади. Не смеју се давати пацијентима који имају упалу панкреаса и камење у жучној кеси. Установљено је да имају рецепторе на зидовима великих крвних судова и да тако спречавају на неки начин атеросклерозу и развој кардиоваскуларних последица шећерне болести – објашњава наша саговорница.
Међутим, ове медикаменте на рецепт могу да добију пацијенти уколико имају прекомерну телесну масу (индекс ухрањености тела преко 27) и ако имају још неку болест која утиче на дебљину.
– Засад овај лек није регистрован за инсулинску резистенцију, али ће вероватно бити – верује др Стојановић Перушко и додаје да сада имају и терапију која помаже пацијентима код којих су угрожени бубрези (СГЛТ2 инхибитори).
Одговорност лекара у избору лека
Ова терапија омогућава повећано излучивање глукозе и тако снижава њен ниво у циркулацији, а смањује и крвни притисак. Нека истраживања кажу да су ови лекови мање ефикасни у обарању високог шећера у крви, слабије делују и на гојазност и на атеросклерозу, али зато спречавају срчану инсуфицијенцију – опасну компликацију дијабетеса. Зато су их и кардиолози уврстили у терапију и код оних пацијената који немају дијабетес. Ови лекови истовремено смањују или успоравају оштећење бубрега и доминантни су када је у питању спречавање дијабетесне болести бубрега.
Докторка Стојановић Перушко објашњава да ма колико нови лекови били савремени и обећавајући, с низом предности, ипак код појединих пацијената не могу да буду замена за инсулин. Инсулин, који је откривен пре 100 година, и даље остаје један од главних лекова код терапије дијабетеса.
– То је снажан анаболички хормон, који подиже процесе у организму, насупрот дијабетесу као болести која их смањује. Савремена терапија дијабетеса није алтернатива инсулину, већ се иновативни лекови могу комбиновати с инсулином и дати жељени ефекат. Велика је одговорност терапеута да примени прави лек у правом тренутку. Овај метаболички поремећај на почетку болести испољава се на један начин, а онда еволуира и јавља се потреба да се укључе други лекови и њихове комбинације – закључује докторка Радмила Стојановић Перушко.
Нема случајности, игноришу се симптоми
– Још увек се граничне вредности прихватају као случајности. Разлог је и у недостатку симптома. Игнорише се појачана жеђ, учестало мокрење, замагљен вид, мучнина, брзо замарање, осећај малаксалости, губитак телесне масе, а све су то знаци за узбуну – упозорава др Радмила Стојановић Перушко.
Дијагноза дијабетеса типа два и пре 40. године
– Имати дијабетес значи имати смањен квалитет живота и перспективу скраћеног живота. Раније је појава дијабетеса типа два била везана за старију животну доб, међутим, данас се овај облик дијабетеса јавља и у млађих од 30 година. Погађа радно запослене, а често се открива у трудноћи.
Код старијих особа нешто већи ниво шећера у крви ретко изазива проблеме. С друге стране, лекари могу да препоруче лекове људима који добију дијагнозу до 40. или 50. године, јер код њих чак и благо повишен ниво шећера у крви може на крају довести до здравствених проблема, попут оштећења живаца или крвних судова. Таква оштећења могу довести до компликација, попут болести бубрега. Сврха лекова је одлагање или спречавање штетних ефеката дијабетеса – наглашава др Стојановић Перушко.
