
Изражено самољубље и уздизање себе није увек лоше, јер је важно за успех. Али ако себичност постане пренаглашена, може да доведе до сукоба и неспоразума
Себе сматра центром универзума. Све се врти око њега, битно је шта он мисли, жели, тражи, како се осећа.Не, он није дете. Он је егоцентрик.
Ово није увек лоше, јер је за самоизражавање и успех неопходан одређени ниво егоцентричности. Али ако себичност постане превише изражена, то може довести до сукоба и неспоразума.
Све је питање мере, јер, како кажу психолози, сви смо до одређеног нивоа егоцентрични, чешће него што смо тога свесни. Неко ће без размишљања о другима улетети на почетак реда у банци, други ће каснити на заказани састанак, трећи ће све време причати о себи не питајући саговорника ни како је.
Егоцентризам се манифестује у односима и комуникацији с другим људима.
Егоцентризам је типичан код дјеце
Као период у мишљењу детета, егоцентризам се развија од 2. до 7. године. Дете сагледава ствари само из своје перспективе и зато мисли да је оно узрок сваке појаве и да сви људи доживљавају исто што и оно. Рецимо, мисли да су мама и тата срећни што су му купили играчку. Егоцентризам не треба мешати са себичношћу. Кад дете седне тако да више нема места ни за кога, оно није себично, већ напросто мисли да и други могу сести као и оно. Касније, као тинејџери верују да је њихово гледиште једино исправно и могуће, док све остале апсолутно не прихватају. Родитељи често егоцентризам тинејџера доживљавају као незрелост, проблематичност и безразложну бунтовност, објашњава Драгана Станковић, школски психолог, уредница портала „Психологијаонлајн”.
Потом, како објашњава, егоцентризам у адолесценцији има своју развојну улогу. Размишљање, преиспитивање и анализирање система вредности помажу младима да се одвоје од других, да постану независнији и формирају властити идентитет. Чак и ако су у почетку уверени да су само они у праву, дубљим анализирањем себе и света који их окружује они почињу да схватају социјалне норме, прихватљиве начине понашања и поступке других.
Егоцентризам се кроз развој губи. То није дијагноза, већ начин размишљања кроз периоде одрастања који може да се мења уз своју и уз помоћ других, нарочито добрих узора.
У одраслом добу егоцентризам може да представља проблем у комуникацији, неразумевању, несарадљивости, да доводи до конфликта, јер када ову склоност не приметимо, тешко нам је да уважимо туђе потребе, осећања и мишљења.
Међу особинама типичним за егоцентричне особе обично се прво наводи да – не знају да саслушају друге. Можете разговарати с њима сат времена, али тешко да ћете доћи до речи. Ако и започнете разговор о вашим потребама, они вас прекидају причом о својим постигнућима.
Свака ствар која им се догоди јако је важна. Хране се драмом и, када је нема, сами је стварају. О себи и свему што раде говоре у суперлативу, притом омаловажавајући друге људе. Пријатеље бирају на основу користи коју очекују од њих.
Када имају кризу, очекују да се свет окреће око њих, али када се ситуација преокрене, немају емпатије према другима и њиховим проблемима.
Задовољавање својих интереса, према речима стручњака, није егоистично ако при томе водимо рачуна и о другима.
– Егоиста чини све да удовољи само себи, али при томе, парадоксално, појачава унутрашњи осећај празнине. То је због тога што игнорише потребу да буде емотивно повезан с другима, односно да су други људи и њихови интереси важни – објаснила је психотерапеут Данијела Коџић.
Узроци егоизма могу бити различити. На пример, ако особа има дубок доживљај несигурности и угрожености, може да развије егоизам као вид превазилажења те непријатности тако што наметљиво ставља себе у први план. Егоистична особа може показати озбиљну агресију и бес ако помисли да неко може да угрози њен его.
Лек за овакво понашање је постављање добрих граница: јасно и мирно изношење свог става и заштита својих интереса.
Увијек су други себични
Начини на које можемо престати да будемо егоисти јесу обраћање пажње на друге, на њихове потребе и осећања, бринути о другима. Морамо да будемо и захвални када нам неко нешто учини.
Занимљиво је да само у другима виде себичност. Заправо, већина људи оправдава своје себичне ставове жалећи се на себичност других.
С егоизмом не треба мешати бригу о себи и стављање личних потреба на прво место. Пожељно је и постављање граница, јер неки не схватају да искоришћавају друге. Кључно је успоставити равнотежу између личног интереса и обзира према другима.
Неконтролисан егоизам може да доведе до усамљености.
Извор: Политика