Слику „Водене змије два” украли су нацисти од Јеврејина, текстилног предузетника Џенија Штајнера, а касније ју је гувернер Рајха поклонио Климтовом ванбрачном сину.
Анонимни власник чувене слике Густава Климта „Водене змије два” платио је шестоцифрену суму премијум осигурања за њену позајмицу, али заузврат је тражио да бечки Музеј „Белведере”, у коме је ово дело изложено, слику рестаурира. До овога је дошло јер су трошкови осигурања овог вредног платна својом висином далеко прекорачили законом утврђен лимит прописан за јавне установе. „Белведере” је у сарадњи са Музејом „Ван Гог” из Амстердама седам година радио на новим тумачењима Климта и у ту сврху заједно са Климтовим делима представљене су слике Родена, Матиса, Сезана, Ван Гога на изложби „Климт: Инспирисан Ван Гогом, Роденом, Матисом”.
Слика „Водене змије два” има бурну прошлост. Украли су је нацисти од Јеврејина, текстилног предузетника Џенија Штајнера, мецене Климта и осталих чланова бечке сецесије. Слика је била на аукцији 1940, али ју је гувернер Рајха у Бечу Балдур фон Ширах поклонио Климтовом ванбрачном сину, нацистичком редитељу Густаву Учицком, који је слику окачио у својој трпезарији.
Наследници Џенија Штајнера и Учицки потписали су 2013. споразум о реституцији и равноправно поделили 112 милиона долара прихода од продаје овог дела. Убрзо је слика препродата руском олигарху за 180 милиона долара.
Густав Климт је насликао „Водене змије два” између 1904. и 1907. године. Слика је последњи пут јавно изложена у Аустрији 1964. године. Водене змије су тако преживеле пропаст Аустроугарске, два светска рата, нацистичку пљачку…
Слика је у Музеју „Белведере” рестаурисана заједно са чувеним Климтовим „Пољупцем”.
На изложби „Климт: Инспирисан Ван Гогом, Роденом, Матисом”, Музеј „Белведере” представио је око 90 радова 30 уметника како би разбио мит о усамљеном генију одевеном у плаву хаљину који окружен нагим музама слика у врту. Колекција представља широк низ утицаја на Климта. „Наше истраживање је открило сасвим другачијег Климта”, каже кустос Маркус Фелингер, а преноси Art Life.
„Користећи низ смислених поређења, илуструјемо како je Климт асимиловао уметничка достигнућа свог времена. Био је сунђер. Као један од оснивача бечке сецесије, 1897. одвојио се од традиционалних уметничких стилова тог времена и постао магнет за авангардне ствараоце. Бечки естаблишмент је у почетку игнорисао покрет, али град је постао центар ширења модернизма. Први пут у Аустроугарској, 1903. сецесија је приказала Ван Гогову слику на изложби коју је посетило 16.000 људи. Од тог тренутка Густав Климт, Пол Сезан, Пјер Бонар и Тулуз-Лотрек су изашли из анонимности и достигли признање широких размера”, наводи Маркус Фелингер.
