На јубиларној двадесетој свечаној скупштини националног комитета ICOM Србија, одржаној 18. маја у Београду на Међународни дан Музеја, за музеј године у Србији проглашен је Музеј савремене уметности у Београду. Награда је додељена за изузетан допринос развоју музејске делатности, несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити, презентовању и интерпретацији културне баштине Србије током 2022. године.
Маријана Коларић, директорка МСУБ, истакла је да је награда изазвала искрену радост свих запослених, и да припада целокупном тиму Музеја: „Ова најзначајнија награда из области музејске делатности представља подстицај и мотивацију да будемо још бољи у реализацији наших програма, да константно унапређујемо како музејску делатност и праксу, тако и музејско искуство наших посетилаца.
Драго нам је да су колеге и колегинице из других музеја препознали и подржали наш труд и рад. Иако је Музеј савремене уметности био номинован у неколико категорија – награда за Музеј године, као кровна награда ИЦОМ-а потврда је брижљивог рада и труда музејског тима на реализацији богатог програма и садржаја током прошле године, међу којима смо имали изузетно захтевне пројекте. Честитамо и свим другим колегама и колегиницама који су били у номинацији ове године као и награђенима”.
У категорији за музеј године међу номинованима били су Музеј наивне и маргиналне уметности, Јагодина: Музеј Војводине, Нови Сад; Народни музеј у Белој Цркви; Народни музеј Шумадије, Крагујевац и Музеј савремене уметности.
Награде су додељене су у четири различите категорије: за публикацију године, пројекат године, музејског стручњака и Музеј године.
Публикација године је „Слобода је наш сан – Тематски каталог предмета из фонда Музеја Југославије који документују живот у логорима и репресивне мере у току Другог светског рата”, ауторки Ане Панић и Веселинке Кастратовић Ристић, коју је припредио Музеј Југославије. У овој категорији номиноване су биле и публикације „Галерија фресака у Београду” (Бојан Поповић, Народни музеј Србије); „Култура приступачности: истраживање приступачности музеја и галерија у Републици Србији” (Маријана Миланков, Богдана Опачић, Бојана Субашић, Завод за проучавање културног развитка, Београд); „Метод као предмет или предмет као метод: поучавање (о) уметности у осам корака (Милица Божић Маројевић, Филозофски факултет, Центар за музеологију и херитологију); и „Понос нације. 175 година Галерије Матице српске” (Тијана Палковљевић Бугарски, Галерија Матице Српске).
Проглашен најбољим – Музеј савремене уметности
Најбољи пројекат 2022. године је „Лета пре нета” (Мирјана Бабић, Милена Врзић Бешић, Милена Видосављевић, Тамара Тешевић) Музеја науке и технике у Београду. У конкуренцији су били и „Femina Balkanica: mater, matrona, augusta, dea. Жена на Балкану у античком добу” (Деана Ратковић, Вера Крстић, Татјана Цвјетићанин, Веселинка Нинковић, Мирјана Глумац, Народни музеј Србије); „Миграције у уметности – уметност миграција” (Данило Вуксановић, Јелена Огњановић, Лука Кулић, Галерија Матице Српске); Музика пријатељевих корака (Петар Декић, Народни музеј Смедеревска Паланка); и „Ствари вибрантне – ствари свечане” (Сенка Ристивојевић, Мирослав Карић, Музеј савремене уметности у Београду).
За стручњака године проглашена је Биљана Црвенковић, виша кустоскиња Музеја примењене уметности у Београду. Други номиновани за ову награду били су Александар Репеџић, кустос Музеја Понишавља Пирот; Ана Панић, виша кустоскиња Музеја Југославије; Дејан Воргић, кустос Музеја примењене уметности; и Иван Станић, виши кустос Музеја науке и технике.
