Freepik
Централни нервни систем представља малу фабрику активну 24 сата и највећи је потрошач кисеоника. Да бисте подстакли концентрацију, меморију, добро расположење морате да водите рачуна о исхрани. Осим оних које су пожељне, треба да знате да постоје и оне које су потпуно штетне.
У групу намирница које треба да избегавате су алкохол, намирнице богате вештачким шећерима, затим никотин. С друге стране намирнице које у великој мери могу допринети бољем функционисању централног нервног система важне су и треба да буду на вашем јеловнику што чешће.
Риба
Високопротеинске намирнице одличне су за постизање бистрог ума и менталне свежине и зато је риба (морска, пре свих лосос, скуша и срадина, а од речних пастрмка) неизоставан део јеловника. Плодови мора богати су цинком, минералом који утиче на побољшање меморије, али и омега-3 масним киселинама неопходним за добар рад мозга.
Коштуњаво воће
Плодови као што су ораси, лешници, бадеми вишеструко су значајни за мозак. Богати су беланчевинама, цинком и витамином Е који побољшава интелектуалне способности, а садрже и доста бора, минерала чији недостатак у организму смањује менталну активност. Научници истичу да мозак особа које не уносе довољно бора производи више тета таласа, а мање алфа таласа, што је типичан налаз за стање поспаности.
Интегралне житарице
Интегралне житарице смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Функционисање свих органа зависи од количине крви која доспева до њих, па храна која потпомаже овај процес повољно утиче и на мозак. Зрна житарица садрже влакна, витамин Е, цинк, беланчевине и омега-3 масне киселине, а најбоље их је конзумирати ујутру, у комбинацији с медом и сувим воћем.
Маслиново уље
Док засићене масне киселине, првенствено оне из меса и других намирница животињског порекла, одузимају енергију и успоравају менталне способности, здраве масноће из хладноцеђених биљних уља побољшавају памћење и уравнотежују расположење. Истраживања су показала да исхрана с мало незасићених масноћа може узроковати слабљење меморије, промену расположења и несаницу. Зато одаберите здраве масти као што су оне из маслиновог уља, семенки, ораха и других коштуњавих плодова. Избегавајте сланину, месне прерађевине, колаче, индустријске слаткише, чипс и друге слане грицкалице.
Боровнице и рибизле
Ово бобичасто воће садржи важне фитонутријенте који побољшавају способност памћења и смањују ефекте хроничних дегенеративних процеса попут Алћајмерове болести или деменције. Истраживања су потврдила да особе које редовно конзумирају боровнице побољшавају своје менталне и моторичке способности и подмлађују свој организам. Довољно је појести једну шољу боровница или рибизли дневно, свежих или замрзнутих.
Зелено лиснато поврће
Спанаћ, кељ, блитва, броколи, карфиол, рукола, зелена салата, прокељ – све ове намирнице заслужују важно место у свакодневној исхрани, јер су веома корисне за човеково опште здравље. Зелено лиснато поврће богато је гвожђем а недостатак овог минерала повезује се са синдромом немирних ногу, умором, лошим расположењем и конфузним размишљањем. Веровали или не, само једна „ружица” броколија садржи више витамина Ц него две јабуке, што је од непроцењивог значаја за функционисање мозга.
Парадајз
Садржи ликопен, антиоксиданс који је посебно користан за мозак, а помаже и у превенцији деменције. Истраживање спроведено у Финској показало је да ликопен смањује ризик од можданог удара чак 55 одсто. Занимљиво је да ликопена има више у куваном парадајзу него у свежем, те је у сезони свакако препоручљиво јести што више ових рајских плодова, док се током хладних дана саветује конзумирање сока од парадајза, по могућности без шећера и конзерванса.
Какао
Какао спада у намирнице које најповољније делују на мозак. Управо из тог разлога чоколада се сматра намирницом за мозак, али треба знати да какао и чоколада нису исто. Благотворни прах треба јести у чистом облику, а не кроз чоколаду која садржи и велику количину шећера и масти, па има низ штетних последица по здравље.
“Састојци какаоа, чији је повољан учинак на кардиоваскуларни систем клинички доказан, корисни су за мозак јер подстичу циркулацију. Користите га као додатак муслију и житарицама”, наводи нутрициониста Ана Тодоровић.
Авокадо
Ова тропска воћка пореклом из Америке садржи огромну количину минерала и олигоелемената, три пута више од других врста воћа. Авокадо је богат магнезијумом, фосфором, гвожђем, цинком, бакром и манганом, па смањује умор и нервозу те јача имунитет. Препун је здравих масноћа које подстичу циркулацију крви, што подстиче интелектуалне способности. Може се користити за припрему разних намаза и сосова.
Нар и цитруси
Поморанџе, лимун, грејпфрут и нар праве су витаминске бомбе које позитивно делују и на централни нервни систем. Ово воће обилује антиоксидансима који штите мозак од слободних радикала, а сматра се да су неурони најосетљивији на слободне радикале.
Предлог јеловника
Доручак
Спелтин хлеб, намаз од индијског ораха и авокада
Убацити у блендер кашику индијског ораха, пола авокада, мало маслиновог уља, морску со врло мало
Зелена салата
Ужина
Цитрус миx- исцедити поморанџу, лимун и грејпфрут
Ручак
Чорба од броколија и карфиола
Печена скуша
Рибу маринирати у току ноћи у маслиновом уљу са лимуном, першуном и белим луком. Пребацити у ватростални суд, пећи 30 минута на 180 степени.
Блитва на пари и интегрални пиринач
Блитву обрати кратко на пари, исећи и помешати са интегралним пиринчем – 4, 5 кашика, зачинити благо.
Ужина
Боровнице и ред чоколаде са 80 одсто какаоа
Вечера
Млади сир, микс зелених салата са маслинама, парадајзом са дрешингом маслиновог уља, препечен хлеб од спелте
