Научници су пронашли нове доказе да је на Марсу постојало некада језеро, што повећава шансе да је црвена планета могла да садржи живот.
Насин ровер Curiosity пронашао је трагове о воденој прошлости Марса у облику набраних стијена које указују на постојање језера у региону древног Марса за који су научници очекивали да ће бити сувљи.
“Прије неколико милијарди година, таласи на површини плитког језера узбуркали су седимент на дну језера. Вријеменом се седимент формирао у стијене са таласастим текстурама које су најјаснији доказ таласа и воде које је Насин ровер Curiosity Марс икада пронашао“, наводи се у саопштењу Насе.
Стога је тим Curiosity био изненађен када је открио “најјаснији доказ до сада“ о древним воденим таласима који су се формирали унутар језера.
“Ово је најбољи доказ воде и таласа које смо видјели у цијелој мисији. Попели смо се кроз хиљаде стопа језерских наслага и никада нисмо видјели овакве доказе – а сада смо их нашли на мјесту за које смо очекивали да ће бити суво“, рекао је Ашвин Васавада, научник пројекта Curiosity у Насиној лабораторији за млазни погон у јужној Калифорнији.
Од 2014. године, ровер се пење уз подножје планине Шарп, планине високе 5 километара која је некада била испреплетена језерима и потоцима који би обезбедили богато окружење за било који живот микроба који је могао да постоји на Марсу.
Након што се попео скоро пола миље изнад подножја планине, Curiosity је пронашао ове набране стијене које су сачуване у ономе што је названо “Marker Band“ – танком слоју тамне стијене која се издваја од остатка планине Шарп.
Овај слој стијене је толико тврд да Curiosity није успио да избуши узорак из њега упркос неколико покушаја.
Недалеко испред Маркер Банда, научници могу да виде још један траг о историји Марсове древне воде у долини по имену Гедиз Валлис за коју се сматра да је еродирала мала ријека.
Научници сумњају да су се овдје појавила и влажна клизишта, која су на дно долине однијела камене громаде и крхотине величине аутомобила.
Недалеко од набраних текстура, НАСА је открила да стијене направљене од слојева сугеришу да је Црвена планета имала годишња доба која су се периодично мијењала преноси Метро
“Трагови таласа, токови крхотина и ритмички слојеви говоре нам да прича о мокром до сувог на Марсу није била једноставна. Марсова древна клима је имала дивну сложеност, слично Земљиној“, рекао је Васавада.
Прошле године, истраживачи су пронашли јасне доказе о 3,5 милијарди година старој обали дебљине око 900 метара, која је покривала хиљаде квадратних километара, користећи топографске податке.
Утврђено је да камење које је сакупио ровер Curiosity садржи органски угљеник који је можда дошао од буба које су некада лутале Марсом.