Преселили сте се у нови град и у једном тренутку све вам изгледа блиско? Тек сте упознали неку особу, а имате утисак да сте је већ негдје срели? Онда се ради о феномену дежа ви. Име му је 1876. дао француски филозоф и истраживач Емил Буарак – на француском је „дéјà ву“ – већ виђено.
У античка времена грчки филозоф Платон је сматрао да је тај осјећај знак из прејашњих живота. Сигмунд Фројд је дежа ви означио као сјећање на неку несвјесну фантазију, повезано са жељом да се тренутна ситуација поправи. Психијатар Карл Јунг је вјеровао да је дежа ви повезан с колективном подсвјешћу, а у холивудским филмовима је феномен представљен као „грешка у матриксу“.
Разлика у брзини
Џејмс Ј. Ђордано, професор неурологије на Универзитету Џорџтаун у Вашингтону, каже да дежа ви нема никакве везе с натприродним појавама и да је сасвим нормалан. „Дежа ви је субјективан осјећај неке особе, да су се одређени догађаји активности, мисли и осјећања већ једном десили, мада то није истина.“
Отприлике 90 одсто људи је већ искусило тај феномен. Што је човјек старији, то се феномен рјеђе јавља.
Ђордано каже да наш мозак ради као времеплов и просторна машина. „Све у садашњој околини се ставља у однос са сличним или несличним доживљајима из прошлости. Тако је мозак у стању да планира будућност. Али се дешава да се сигнали побркају.“
Ђордано сматра да је кључ за разумијевање феномена дио мозга који се зове таламус. Информације које се добијају слухом, додиром, укусом и другим чулима морају да прођу кроз тај дио мозга да би дошли до мождане коре како би се протумачили.
„Ако различите интеракције имају донекле различите брзине, тада доживљај у садашњости може да се осјети као прошлост. Наш мозак буквално замијени садашњост и прошлост“, каже Ђордано.
Загонетка за науку
Родерик Спирс, ванредни професор за проучавање мигрене на америчком Универзитету Браун, мисли да још увијек нема увјерљивог објашњења за дежа ви. „Дежа ви је тешко посматрати јер наступа спонтано. Не знамо како да изазовемо такве епизоде у лабораторијским условима“, каже он.
Једна од теорија тврди да се исте информације меморишу у мозгу на два различита начина. Рецимо, мирише вам јело из кухиње, стиже вам порука на мобилни, мачка вам преде на крилу, осјећате сунчеве зраке на кожи. Све те утиске мозак повезује и чува као јединствени доживљај. Ако се приликом прераде информација деси минимално кашњење, према теорији, мозак интерпретира то као два догађаја који слиједе један за другим и даје човјеку осјећај да се то већ десило у прошлости.
Физичар Мичио Каку је увјерен да се ради о сметњи у сјећању која наступа када дођемо у околину која има неку сличност са већ виђеним контекстима. Каку има и теорију о томе да ли можемо да прелазимо у паралелне универзуме и шта нам о томе каже дежа ви.
Дежа ви као симптом стреса
„Ако сте под стресом или забринути, мозак је уморан. Мустра наше мождана активности онда може да се мало помјери. Тада дежа ви није необичан“, каже Ђордано.
Спирс додаје да људи са вишим нивоом образовања чешће доживљавају овај феномен. „Људи који пуно путују који се могу сјетити својих снова и који су склони либералним погледима, чешће доживљавају дежа ви.“
То није психичка сметња
Ђордано каже да дежа ви уопште није знак за психичку сметњу. Здрав човјек доживљава често тај феномен у старости између 15 и 25 година. Ипак, ако се дежа ви и у каснијој старосној доби појављује често, на примјер више пута мјесечно, требало би се консултовати с љекаром – нарочито ако феномен наступа заједно са губитком свијести или са стањем свијести сличном сну.
Спирс каже да дежа ви уобичајено траје само секунду-двије и требало би обратити пажњу на то да ли човјек има потешкоће да разликује шта је реално, а шта није. Осим тога, ако заједно с тим наступе неки други облици понашања које не може да се контролише – испадање предмета из руку, повишена фреквенција пулса и снажан осјећај страха – то су знаци да би требало отићи љекару. Јер то би могли бити симптоми напада епилепсије.
„Највећи број напада почиње у слепоочним режњевима, када су они преоптерећени, а погођена особа само полусвјесна, дакле није потпуно изгубила свијест. То може бити пропраћено осјећањем као што је дежа ви.“
Генерално су научници сагласни у оцјени какав је осјећај дежа ви. Постоје различите теорије о томе шта га изазива. Али то научници још не знају. Спирс каже: „Једноставно, за то још немамо солидно структурно објашњење.“
