Foto: Lia Koltyrina/Shutterstock
На површини Сунца се појавила још једна огромна “рупа” која би до петка према Земљи могла да лансира снажне и брзе соларне ветрове.
Ради се о короналној шупљини, подручју где је она тамнија, хладнија и има мању густоћу плазме. Та шупљина је често извор јаких соларних ветрова, појаве која односи честице са Сунца и засипа друга небеска тела у Сунчевом саставу, међу осталима и нашу планету.
Ти ветрови могу наштетити сателитима, али могу и да креирај невероватне блиставе ауроре, што је спектакл којем се многи веселе. Ово је друга коронална шупљина која се манифестовала на Сунцу у последњих неколико дана. Таман када је прва шупљина почела да се окреће од нас, појавила се нова. Претходна је имала 30 пута већи пречник од Земље, док је ова нешто мања – величине између 18 и 20 Земљиних пречника.
Короналне шупљине су прилично честа појава, али се обично формирају на поларним крајевима Сунца, одакле шибају ветрове у далеки свемир. Ипак, како се наша звезда приближава соларном максимуму, повећава се вероватност да ће се појавити у близини Сунчевог екватора. Соларни циклуси имају огроман утицај на Сунчев састав, а стручњаци сматрају да су вероватно повезани са соларним магнетским пољем.
Отприлике сваких 11 година Сунчеви магнетски полови се окрећу, северни постаје јужни и обрнуто. Та ситуација се подудара са оним што је познато као соларни максимум, када Сунце избацује највише бакљи и короналне масе (ЦМЕ) те има највише пега.
Након тога долази раздобље смиривања активности, а после опет креће раздобље соларног максимума. Сада је наша звезда управо у тој фази.
“Будући да се шупљина формирала на екватору, готово ћемо сигурно кроз пар дана на Земљи забележити брзи соларни ветар”, рекао је за Бусинесс Инсидер физичар Метју Овенс.
Короналне шупљине на неки начин наликују сунчевим пегама. Оба феномена су заправо тамнија и хладнија подручја од остатка сунчевог диска. За разлику од коронарних шупљина, сунчеве пеге су подручја у којима је соларно магнетско поље изузетно јако, а магнетске линије искривљене.
Короналне шупљине имају слободније магнетске линије које су отворене те се не увијају натраг према Сунцу, омогућавајући соларном ветру да великим брзинама (већим од 800 километара у секунди) слободно дува у свемирска пространства.
“Ова коронална шупљина нема неки посебно фасцинантан облик. Али занимљива је због свог положаја. Претпостављам да ће између петка увече и суботе ујутро Земљу погодити соларни ветар. Ако ће бити оријентисана према југу, већа је вероватноћа да ћемо имати прилику да посматрамо небески спектакл, али још увек не знамо како ће се ствари развијати”, казао је физичар Даниел Вершарен.
