
Српска православна црква сјутра прославља празник Сабора Светог архангела Михаила-Аранђеловда.
Уочи славе припрема се славско жито које се назива још и кољиво. Оно се освећује заједно са славским колачем, при чему га свештеник прелије вином у знаку крста.
По учењу Цркве, славско жито се спрема за све славе. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, Илиндан и Светог Архангела Гаврила, јер кажу да су то ,,живи свеци”. Истина је да не постоје “мртви свеци”. Сви светитељи су живи, јер у Богу нико не може бити мртав, пошто је Бог – Бог живих а не мртвих. Поред тога, славско жито има значење библијског символа васкрсења и Православну веру у опште васкрсење и вечни живот (Јн 12,24; 1 Кор 15,36); исто значење има и жито које се употребљава на парастосу, али молитва за његово освећење је другог садржаја и намена му је друга. Жито се, дакле, невезано за светитеља, спрема за све Крсне славе, без изнимке и разлике. Нажалост, многи и поред упозорења Цркве на погрешну праксу неспремања жита, и даље настављају по своме, јер су “тако радили и њихови очеви”.
Сама ријеч ,,кољиво” нема никакве везе са ријечима ,,клати” него потиче од грчке речи κόλλυβον (коливон), што значи ,,зрно”.