Свемирски телескоп Џејмс Веб снимио је задивљујуће слике посљедњих фаза живота далеке звијезде са изузетном прецизношћу и детаљима. Крофнасто небеско тијело удаљено је од нас око 2.600 свјетлосних година.
Снимци високе резолуције које је објавио међународни тим астронома откривају структуру планетарне маглине у облику крофне под називом Прстен маглина, односно Месје 57.
Ријеч је о добро познатом објекту, који се налази у сазвјежђу Лира, удаљеном око 2.600 свјетлосних година од Земље.
Маглина је настала када је умирућа звијезда избацила велики дио свог материјала у свемир, производећи прстенове живописних боја, мјехуриће које се шире и испреплетане танке облаке. Слична судбина чека и наше Сунце када „му истекне вријеме“, за више милијарди година.
Фотографије високе резолуције које је ухватила инфрацрвена камера (Нирцам) телескопа Џејмс Веб показују не само структуру омотача маглине, који се шири већ и унутрашњи регион око њеног централног бијелог патуљка, веома густе звијезде која је отприлике величине планете.
Иако немају никакве везе са планетама, таква небеска тијела позната су као планетарне маглине.
Термин је заостао из раних дана астрономије када су научници наоружани малим телескопима мислили да личе на планете.
„Очекује се да звијезде попут Сунца окончају своје животе као бијели патуљци тако што ће избацити своје спољашње омоте, који затим формирају прелијепе планетарне маглине освјетљене њиховим врелим централним звијездама“, рекао је Мајкл Барлоу, професор емеритус физике и астрономије на Лондонском универзитетском колеџу, који је предводио стручни тим.
Шарене траке у маглини стварају хемијски елементи који емитују свјетлост на различитим таласним дужинама.
Астрономи се надају да ће анализирајући слике, доћи до нових сазнања о сложеним процесима који стварају структуре маглина, као и о животним циклусима звијезда и елементима које избацују у космос.
„Још не разумијемо у потпуности све процесе који се дешавају током ове фазе која подсјећа на трансформацију гусјенице у лептира. Прстенаста маглина у Лири је једна од најближих и најсјајнијих од ових планетарних маглина и стога је идеална мета за телескоп Џејмс Веб, у циљу проучавања процеса који доводе до формирања прашњавих молекуларних структура које видимо на овим сликама“, нагласио је професор Барлоу.
