
Foto: UGC
Иако је воз широм нашег континента углавном најјефтиније, а често и најбрже копнено превозно средство, у Европи постоји пет држава у којима не постоји жељезница.
У питању су Исланд, Кипар, Малта, Андора и Сан Марино.
Исланд је још почетком прошлог вијека планирао градњу жељезнице, али су у међувремену одустали од тога. Разлози због којих та острвска држава данас нема пругу најприје су велики број аутомобила, мали број становника, али и изузетно захтјеван рељеф.
Жељезнички превоз не постоји ни на Кипру. Додуше, све до 1951. тамо су имали пругу дугачку 122 километра, а онда је тај вид саобраћаја обустављен, пошто је био потпуно непрофитабилан, а држава није имала средстава да покрива минусе. Пруга је размонтирана, возови распродати, а дотадашње жељезничке станице постале су сједишта јавних предузећа.
Слична је прича и о прузи дугој 11 километара на Малти, којом су саобраћали возови до 1931. године, при чему је Валета имала и велику жељезничку станицу. Но, од тада до данас, на том медитеранском архипелагу не постоји жељезнички превоз.
Разумљиво је због чега жељезницу немају Андора и Сан Марино. Разлог је, наравно, мала површина тих држава. Ипак, иако су у питању државе сличних габарита, пруга пролази и кроз Монако и кроз Лихтенштајн. Наравно, у питању су међународне жељезничке линије са станицама у Монте Карлу и Вадуцу.
На списку европских држава без жељезнице нема ни Ватикана, и то захваљујући тамошњој прузи која је дуга тек 300 метара.