Већ неко време се у медијима пише о томе како се Сунце приближава соларном максимуму, односно да постаје све активније са пуно више пега и ватрених бакљи. На сву срећу, наша звезда није тако активна као она у бинарном саставу В1355 Орион, која повремено избаци огромне супербакље које су десет пута веће од највећих бакљи икада забележених на Сунцу.
Када је јака соларна бакља усмерена према Земљи, у најгорем случају може наштетити технологији, изазвати поремећаје у комуникацији, утицати на електричне мреже и оштетити сателите. Али, супербакље могу изазвати праву катастрофу; оне могу утицати на еволуцију, могу изазвати атмосферске поремећаје или избрисати сав живот на оближњим планетима.
Астроном Шуном Иное и његове колеге са Универзитета Кјото у Јапану пратили су овај бинарни састав телескопима Сеимеи и Транситинг Еxопланет Сурвеy Сателлите (ТЕСС) када су и снимили невероватну супербакљу. Брзина њене ерупције износила је најмање 990 км/с, а у свемир је избацила билионе тона материјала.
Научници проучавају бакље на далеким звездама како би схватили на који начин настају супербакље и ерупције. Звезде у саставу В1355 Орион спадају у категорију РС ЦВн. Ове звезде су обично магнетски активне и избацују велике супербакље, пише Универсе Тодаy.
Научници деле Сунчеве бљескове у пет класа, од којих је свака 10 пута снажнија од претходне – А, Б, Ц, М и X. Свака категорија има девет подгрупа; а најснажнији бљескови класе X могу имати снагу 10-ак пута већу од бљеска X1. У теорији не постоји ограничење колико велике могу бити бакље из класе X, а најснажније, забележене 2003. године, класификоване су као X28.
Најјаче бакље класе X могу произвести једнаку количину енергије коју има милијарда хидрогенских бомби. Ако су усмерене према Земљи, могу оштетити сателите, комуникацијске саставе или електричне мреже.
Углавном, до сада није забележено да је Сунце произвело супербакљу која би могла уништити сав живот на Земљи. Чак ни најснажнија геомагнетска олуја из 1859. године није имала велики утицај на здравље људи или других бића.
“Какве би то бакље морале да буду да избришу сав живот на Земљи? Не знам одговор на то питање, али до сада нисмо забележили ни један соларни догађај који је довољно велики и снажан да утиче на здравље људи”, рекао је Даг Бисекер из америчке Националне агенције за истраживање океана и атмосфере (НОАА).
Отприлике сваких 11 година Сунчеви магнетски полови се окрећу, северни постаје јужни и обрнуто. Та ситуација се подудара са оним што је познато као соларни максимум, када Сунце избацује највише бакљи и короналне масе (ЦМЕ) и има највише пега.
Након тога долази раздобље смиривања активности, а после опет креће раздобље соларног максимума. Сада је наша звезда у фази соларног максимума, а кулминација се очекује крајем 2024. или почетком 2025. године.
