
Kitovi, Foto: Printscreen/Youtube/Morski TV
Иако није ријеткост виђати китове у Јадрану, готово нестваран снимак стиже из акваторија отока Виса, гдје је снимљено чак десетак јединки.
“Снимили смо га јуче испред Комиже. И још један видео на којем се боље види тачна позиција на којем су снимљени. Најприје смо снимили групу од 3-5 јединки, након неких 15-ак минута спазили смо и другу сличне величине. Овај снимак је настао неких 20-ак минута након што су се та два јата спојила и овдје је неких 10-ак јединки”, рекао је за morski.hr Бранимир Биочић који је свједочио овом невјероватном призору.
“Ишли су из смјера Ластова према Барјацима. Ту прву групу кад смо кренули снимати и приближили јој се дроном, заронили су и није их било неких 10-ак минута. Возили смо за њима јер су били недалеко од нас”, наводи Биочић.
Снимак је направио његов колега Стефан Торес. “Током риболова доживјели смо задивљујућу љепоту отока Виса из птичје перспективе са снимцима дроном. Снимајући кристално чисто море и разведену обалу свједочили смо импресивном призору китова у њиховом природном станишту. Остали смо хипнотизирани.”
Друга највећа животиња на Земљи
Иначе, ради се о врсти кит перајар или велики сјеверни кит (lat. Balaenoptera physalus), којег смо већ имали прилику виђати у Јадрану. Он је најближи сродник плавог кита и послије њега је сљедећа највећа животиња на Земљи.
Велики сјеверни китови су заштићени законом и налазе се на попису угрожених врста. На Јадран обично долазе у потрази за храном, најчешће за ситном плавом рибом и планктонским рачићима. Велики сјеверни кит у просјеку је дугачак 20 метара, а тежак 70 тона.
Китови перајари живе у групама од 5 до, евентуално, 10 животиња. У времену прије великог китолова постојале су групе перајара и до 300 животиња. Перајари брже пливају и дубље роне од већине других великих китова. Плива брзином од око 37 км/х а редовно рони до дубине од 200 метара. При томе се задржава под морем петнаестак минута. Храни се готово искључиво крилом, који филтрирају уз помоћ уси. Хране се, слично као и плави кит искључиво у својим љетним боравиштима, а за вријеме зиме троше своје залихе масноћеа, пише морски.хр.
Ова врста живи у свим свјетским океанима. Љета проводе у поларним или умјерено хладним водама, а зими долазе у умјерено топла и тропска мора. Како су годишња доба управо обрнута на сјеверној од оног на јужној полулопти они се на екватору никада не срећу. Неки зоолози сматрају да су то двије одвојене подврсте: сјеверни перајар (Б.п.пхyсалус) и јужни перајар (Б.п. qуоyи).
Не догађа се да мајка донесе на свијет више од једног младунца, а рађа га кад стигне у љетно боравиште. Младунче је дуго око 6,5 метара и тежи 1.800 килограма. Полну зрелост досижу у старости од око 10 година, а доживе и више од 100 година.
Средоземни велики китови мало су мањи од океанских рођака – ипак нарасту до 24 метра и теже више од 50 тона. Но све их је мање. И зато опазите ли их, узнемирите научнике, не китове.