За десет до двадесет година телескопи би могли да лоцирају више планета на којима је могућ живот, а посебна пажња посвећује се планетарном систему “TRAPPIST-1”, удаљеном 40 светлосних година од Земље.
Саша Хинкли, астрофизичар са Универзитета Ексетер, сматра да ће људи детектовати постојање живота на удаљеним планетама у следећих неколико година.
Хинкли, један од најпознатијих британских астрофизичара, објашњава да су „моћни алати“, попут десет милијарди долара вредног свемирског телескопа „Џејмс Веб“, на корак од тога да уоче „биопотписе“, односно атмосфере на неким егзопланетама.
У тим атмосферама присутни су и гасови попут кисеоника, које емитују жива бића, а који могу бити показатељ постојања живота.
Али, напомиње Хинкли, чак и кад се детектују знаци живота на некој удаљеној планети, то не значи да ћемо сигурно срести ванземаљце.
У чланку објављеном на порталу „Спектејтор“ он објашњава да ће докази о постојању живота вероватно бити откривени уочавањем неравнотеже у омерима хемијских елемената (на пример озона и угљен-диоксида), која не би постојала природно, већ је узрокована неким обликом биолошке активности.
Америчка НАСА предвиђа да чак стотине милиона светова у нашој галаксији могу подржавати живот те да ћемо детектовати живот на планетама изван нашег Сунчевог система.
Уз „Џејмс Веб“, у припреми су и други свемирски уређаји који ће помоћи у потрази за животом у свемиру.
НАСА је кренула у развој свемирске мисије чији би циљ био проналажење биопотписа на егзопланетама до 2040. године.
Свемирски телескопи већ сада могу да анализирају светлост звезде док пролази кроз атмосферу планета у свом систему, те да тако установе њен хемијски састав.
Прошлог августа астрономи су објавили да је телескоп „Џејмс Веб“ открио угљен-диоксид у атмосфери планете величине Сатурна, удаљене 700 светлосних година од Земље.
Хинки наводи да се посебна пажња посвећује планетама у тзв. „Златокосној зони“, односно на таквој удаљености од свога сунца да би онде могао да постоји живот.
Орбите таквих планета нису ни преблизу ни предалеко од сунца, што чини идеалне услове за постојање текуће воде, која се сматра кључним састојком за постојање живота.
Верује се да би у свемиру могли постојати билиони настањивих планета, а само у нашој галаксији њих стотине милииона.
Професор Хинкли напомиње да је у галаксији „Млечна стаза“ једно од најбољих места за почетак потраге за планетарним систем „ТРАППИСТ-1“.
Тај је систем удаљен око 40 светлосних година, а чини га седам планета отприлике величине Земље које круже око пригушене, хладне звезде, не много веће од Јупитера.
Три планете у том систему налазе се у настањивој зони од своје звезде и већ су почеле припреме за њихово посматрање како би били откривени евентуални биопотписи.
До данас су научници уочили 5.332 егзопланете у 3.930 планетарних система.
Како наводи Хинкли, претпоставља се да у свемиру има око 200 милијарди галаксија, од којих свака потенцијално садржи стотине милијарди звезда са својим егзопланетама.
И доктор Емили Мичел са Универзитета Кембриџ верује да ће докази о неким „ванземаљским комшијама“ заста бити пронађени, јер је живот, врло вероватно, „веома чест“ у свемиру.
„Имамо само један биопотпис – овде на Земљи. Али моје оптимистичне колеге кажу да ћемо за десет или 20 година имати неколико хиљада биопотписа. Тада ћемо проучавати колико се ти биопотписи разликују од оних на Земљи“, најављује Мичелова.
