Македонија је отаџбина гурмана и далеко познате македонске гостољубивости.
Сјеверна Македонија је земља укуса. Када у С. Македонији сједнеш да ручаш, још при првом залогају осјетићеш већи апетит, а то је резултат хране коју су ти принијели. Кад попијеш само гутљај вина, више никад нећеш моћи угасити жељу за још. Овдје људи знају како да уживају у храни, а јело је својевидни ритуал.
Изобиље укуса и мириса македонске кухиње је послиједица великог броја сунчаних дана током године. На овом тлу клима је погодна за узгој воћа, поврћа, различитих биљака и зачина. Долина укуса гаси жеђ сваког туристе још при првом гутљају најквалитетнијег македонског вина. Постоји легенда која каже да је некада у најсушнијем региону у С. Македонији, Тиквешком, било више вина него воде. Македонске винарије широко отварају врата свим посјетитељима који хоће да науче нешто више о историји винских региона, о процесу производње вина, о спајању прошлости и будућности, о традицији старих мајстора у складу са савријеменим знањем и технологијом која нам омогућава да за трен осјетимо бесмртност која је сакривена у сваком гутљају вина. Са тимом сомелијера, на забаван, неформалан и релаксирајући начин можете да окушате различите врсте вина у комбинацији са различитим врстама хране.
Када прођете ауто-путем Е75 кроз Скопље, Велес, Штип, Кавадарце, Неготино, Демир Капију и Дојран, посјетите неку од 79 винарија и у мирису вина које зри начујте тајне неоткривене С. Македоније. Позивамо вас на гурманску туру кроз Македонију да бисте осјетили укус уживања и жудњу за животом!
Један дио историје, који је на једном мјесту повезао вино и љубав, налази се у винарији под називом „Вила Марија” у Демир Капији. Изграђена је на подручју гдје се медитеранска и умјерена континентална клима спајају и гдје има чак 280 сунчаних дана годишње. Њена прича је почела 1928. године када су супружници, краљ и краљица, Александар и Марија Карађорђевић, одлучили да купе имовину за вински подрум од добијеног мираза од Маријиног оца, румунског краља Фердинанда. У три мјеста у околини су сахрањене јагњеће главе како би се одредила права локација и тачно тамо, гдје је сада вински подрум, једна од њих после три године стајања у земљи најмање се распала. Већина објеката који су после тога изграђени, данас су реновирани. Дио њих као индустријско наслијеђе је стављено под заштиту државе, а предивна „Вила Марија”, испред које стоје двије керамичке скулптуре које становници називају „Дјевојчица”, стављен је под заштиту Унеска. Прије Другог свјетског рата „Дјевојчице” су закопане у виноградима и тако су спасене од уништења. Ове двије статуе, каријатиде, произведене су и састављене у Румунији из печене земље – теракоте. Оне су биле симбол младости и љепоте и у старој Грчкој су стављане испред храмова као њихови заштитници, чиме је Александар удовољио жељи своје супруге, иако је он више желео да пријед улаз стави два лава као симбол моћи.
Забележено је да је краљица дошла у посјету чак два пута, а краљ ниједном, иако је пио вино које је направљено овдје у бачвама које се још увијек користе И данас. Краљица Марија била је ктитор Цркве Пресвете Богородице у Демир Капији. „Када је дошла на освећење ове цркве, која и данас може да се види са имања, на жељезничкој станици је била дочекана са црвеним тепихом и пајтоном.”
Капацитет винарије је био 150.000 литара вина, за чију производњу су се користила четири стаклена базена, пројектована у Аустрији, гдје је грожђе ферментирало, а директно из Србије биле су донете дрвене каце са капацитетом од 4.000 до 6.000 литара које су ланцима биле спуштене у подрум кроз отвор. Од тада до данас бурад нису премјештена.
Право мјесто на којем можете осјетити климатске утицаје са Медитерана је околина Дојранског језера које се налази у југоисточном дјелу С. Македоније. Отвореност ка југу и ниска надморска висина (148 метара) узрокују да средња годишња температура воде буде између 15 и 18 степени, а у току лета чак између 25 и 27 степени, тако да ћете помислити да се налазите у води неког тропског језера.
Богато је фитопланктоном (од којег су најзаступљеније плаво-зелене алге Cyanophycea) и зоопланктоном (од којег су заступљене 23 врсте рачића и већи број шкољки). Висока продукција планктона значи и богатство рибом. У језеру има око 15 врста рибе. Због богатства ендемских врста алги које живе у језеру моћи ћете да се надишете јода, и не пропуштајте могућност да на себе нанесете мало љековитог дојранског блата. Ако тражите мјесто за одмор и смиреност, у загрљају медитеранског амбијента, окружени невјероватном љепотом околине, тада је Дојран право мјесто за вас.
Насеље Дојран има туристичко-рекреативну функцију са великим бројем викендица. Поред дојранске обале постоји 40 хотела и одмаралишта, неколико модерних казина и пријеко 600 викендица. Пабови, барови и клубови су дио традиције и увијек нуде пријатну забаву и позитивну атмосферу, али и узбудљиве и незаборавне ноћи.
„Град свјетлости” позива вас да осјетите чаролију безвременог
Охрид је „Вјечити град” у југозападном дијелу С. Македоније који својим исконским пулсом повезује стара и нова вријемена заувијек.
Град Охрид је културна историја С. Македоније у малом, најбитнији образовни центар и извор писмености словенских народа. Град је познат као балкански и европски Јерусалим са 365 цркава и манастира. Црква Светог Јована – Канео уз језерску ширину и бисерни одраз остаће у трајном сјећању свих оних заљубљеника у духовни мир и љепоте нетакнуте природе.
Охрид пружа бројне могућности за уживање, чак и за најпрефињеније укусе. Огроман број догађаја у току цијеле године не може остати непримећен. Традиционално Охридско љето је један од најпосећенијих културних догађаја и на њему наступају врхунска свјетски позната имена. Охрид је право изненађење за посјетиоце који очекују тихи историјски градић. Погледајте различита лица Охрида у ноћи – од мистичног и мирног до вибрирања и модерног. Пабови, барови и клубови су дио традиције и увијек нуде пријатну забаву и позитивну атмосферу, али и узбудљиве и незаборавне ноћи
