Фотo: Pixabay
Кључне личности у области развоја вјештачке интелигенције желе да обуставе обуку моћних система АИ због страха од пријетње човјечанству.
Потписали су отворено писмо упозоравајући на потенцијалне ризике и наводе да је трка за развој система вјештачке интелигенције измакла контроли.
Власник „Твитера“ Илон Маск је међу онима који желе да обука АИ изнад одређеног капацитета буде заустављена на најмање шест мјесеци.
Суоснивач „Епла“ Стив Вознијак и истраживачи у ДипМајнду такође су потписали заједничку изјаву.
„ОпенАИ“, компанија која стоји иза ChatGPT-a, недавно је објавила GPT-4, најсавременију технологију, која је импресионирала посматраче својом способношћу да обавља задатке као што је одговарање на питања о објектима на сликама.
У писму Института за будућност живота и које су потписали, жели се да се развој привремено заустави на том нивоу, упозоравајући на ризике које би напреднији системи могли представљати у будућности.
„АИ системи са конкурентском интелигенцијом могу представљати дубоке ризике за друштво и човјечанство“, наводи се.
Институт за будућност живота је непрофитна организација из које поручују да је њена мисија да „уклони трансформативне технологије од екстремних ризика великих размјера и да користи животу“.
Илон Маск, власник „Твитера“ и извршни директор аутомобилске компаније „Тесла“, наведен је као спољни савјетник организације.
Напредну вјештачку интелигенцију треба пажљиво развијати, каже се у писму, али умјесто тога, „протеклих мјесеци смо видјели да су лабораторије вјештачке интелигенције у трци која је ван контроле – како желе да развију и примијене све моћније дигиталне умове од којих нико – чак ни њихови креатори – не може да разумије, предвиди или поуздано контролише“.
У писму се упозорава да би вјештачка интелигенција могла да преплави канале информација дезинформацијама и да замијени послове аутоматизацијом.
Страх од угрожености милиона радних мјеста
Писмо је услиједило након недавног извјештаја инвестиционе банке „Голдман Сакс“ у којем се наводи да би, иако ће вјештачка интелигенција вјероватно повећати продуктивност, милиони послова могли да постану аутоматизовани.
Међутим, други стручњаци су за Би-Би-Си рекли да је ефекат вјештачке интелигенције на тржиште рада веома тешко предвидјети.
У писму се поставља и питање: „Да ли треба да развијамо нељудске умове који би нас на крају могли надмашити, надмудрити и замијенити“?
Маск је такође објављивао твитове у којима критикује тренутни правац развоја АИ, док функције аутономне вожње које је направила његова аутомобилска компанија „Тесла“, као и већина сличних система, користе АИ технологију.
У писму се од лабораторија за вјештачку интелигенцију тражи да „одмах паузирају на најмање шест мјесеци обуку АИ система моћнијих од ГПТ-4“. „Ако се такво одлагање не може брзо примијенити, владе би требало да се умијешају и уведу мораторијум“, додаје се.
Наглашава се и да су потребни људи који доносе одлуке и који су на власти, како би регулаторном улогом могле да утичу на развој и функционисање АИ.
Недавно су изнијети бројни предлози за регулисање технологије у САД, Великој Британији и ЕУ. Међутим, Велика Британија је одбацила такав предлог.
