
Златну палму на Филмском 76. фестивалу у Кану освојио је филм „L’ anatomie d’une chute” (Анатомија пада), напета судска драма о списатељици оптуженој за убиство супруга. Пар има слијепог дјечака који је наводно био ван куће у вријеме убиства. Драма се не фокусира превише на расветљавање злочина већ се бави границом између фикције и стварности и распадом брака.
Режисерка је Францускиња Жустин Триет, а филм носи снажна игра њемачке глумице Сандре Хилер широј публици позната по улози у филму „Тони Ердман”. У овом филму кључну улогу има бордер коли у улози Месија – пас који је дан раније освојио је награду Палм Дог.
Триет је тек трећа жена која је освојила главну награду на Филмском фестивалу у Кану. Награду јој је уручила холивудска легенда Џејн Фонда и том приликом се присјетила када је први пут дошла у Кан, 1963: „Тада није било редитељки које су се такмичиле и чак нам није ни пало на памет да то није у реду. Далеко смо стигли. По први пут се такмичило седам редитељки. То је историјски.”

Након што се захвалила глумцима и остатку филмског тима, режисерка Жустин Триет је критиковала владу предсједника Емануела Макрона због „шокантне репресије и негирања” протеста против реформе пензионог система: „Ова шему власти постаје све опуштенија у испољавану своје моћи”.
Такође је критиковала и културну политику: „Комерцијализација културе коју подржава ова неолиберална влада је у процесу нарушавања културне изузетности Француске, без које данас не бих била овдје”.
Велика награда жирија, друга најважнија награда фестивала, ове године је додјељена култном британском редитељу Џонатану Глејзеру за филм на њемачком „The Zone of Interest” (Зона интересовања). У једном од најшокантнијих филмова овогдишњег такмичења такође глуми Сандра Хилер.

Филм пружа јединствен и мучан поглед на приватни живот нацистичке породице у концентрационом логору Аушвиц. Први Глејзеров после 10 година никада директно не приказује ужасе логора, већ их имплицира узнемирујућим позадинским звуковима и визуалним детаљима. Хилер на застрашујући начин тумачи супругу нацистичког команданта, срећно бринући о свом врту и хвалећи се да је „краљица Аушвица”.
Глејзер се захвалио Мартину Ејмису, британском романописцу чије је дјело делимично инспирисало филм, а који је преминуо недељу дана након премијере филма.
Треће мјесто и Награда жирија отишли су Аки Каурисмакију за његов сладак, мрачан и врло фински филм „Fallen Leaves” (Отпали листови), који је изазвао овације посјетиоца фестивала.

Награда за најбољу режију припала је Французу Tran Anh Hungu за филм „La Passion de Dodin Bouffant” ( Страст Додина Буфана) чији је назив и „The Pot-au-Feu” (Чорба). То је сјајна ода француској кухињи, филм који обожавају многи међународни критичари, али који се није допао многим локалним критичарима. Редитељ се својој звезди Жулијет Бинош, рекавши да је „изузетна у филму”.
Јуђи Сакамото је награђен за најбољи сценарио за филм „Monster” редитеља Хироказуа Коредеа.

Најбољи глумац је Јапаац Кођи Јакушо у филму „Perfect Days” (Савршени дани), који се захвалио свом њемачком режисеру Виму Вендерсу што је својом дирљивом причом о токијском чистачу тоалета комплексном прошлошћу створио један „диван лик.
Избор за најбољу глумицу је изненађење – то је Туркиња Мерве Диздар у филму „About Dry Grasses” (О сувим травама), најновији филм претходног добитника Златне палме, Нури Билге Чејлана.

Диздар је рекла да тумачи „некога ко се бори за свој живот и ко је превазишо многе тешкоће. Живим у дијелу земље које ми је омогућило да потпуно разумијем ко је жена коју играм”.
Д.Рошчић (агенције)