Тужилаштво и полиција Боливије до сада нијесу идентификовали чланове балканске мафије у тој земљи, упркос Интерполовим налозима за хапшења, евиденцијама и новинарским извјештајима. Боливијски медији пишу да су криминалци са Балкана, ипак, обзнанили своје присуство у Јужној Америци, а два убиства из 2014. означавају почетком „трага крви“.
Бивши војни официр из Србије, Горан Поповић, убијен је 14. јула 2014. године у боливијском Санта Круз де ла Сијера. Истрага тог злочина довела је до информације да припадници „Групо Америка“, фракције балканске мафије, од 2008. кријумчаре дрогу из Јужне Америке у Европу, те да већ годинама живе у Боливији, пише „Пагина Сиете“.
Боливијски портал пише да је „крвави“ траг са Балкана, заправо, почео у Перуу, осам дана раније, када је у резиденцијалном насељу Мирафлорес убијен Фредерик Горан Ставрић.
Низ званичних извјештаја и информација српских медија открили су повезаност ова два убиства. Ипак, у недостатку координисане полицијске истраге двију земаља појавиле су се двије хипотезе о мотивима.
Прва теорија је указивала на дуг и почетак рата између колумбијских картела и балканске мафије, који је мотивисан контролом територије и пошиљки дроге за Европу. Друга теорија била је унутрашњи обрачун између припадника балканске мафије, који су неколико дана прије Ставрићевог убиства, у операцији чилеанске полиције, изгубили три тоне боливијске дроге, процијењене на 60 милиона долара.
Оба убиства, која се сматрају примјер казном за губитак пошиљке, приписана су Дарку Шарићу, означеног као другог човјека по моћи у „Групи Америка“. И поред бројних међународних извјештаја, како Интерпола, тако и међународних безбједносних организација, органа Владе Србије и специјализованих медија, у Боливији су мафијашке групе са Балкана и „Група Америка“ успјеле да остану ван радара правде и не појављују се у извјештајима обавјештајних снага за борбу против дроге или тужилаштва Боливије.
