Два посљедња случаја спречавања шверца марихуане из Албаније у Црну Гору код Гусиња потврдила су да су на том дијелу границе прорадили од раније добро познати шверцерски, илегални, нарко путеви.
Држављанин Албаније К.И. (21) ухапшен је јуче, док се за другом особом трага, након што је гранична полиција спријечила кријумчарење 56,2 килограма марихуане преко граничног прелаза Грнчар.
„Службеници Станице граничне полиције ИИ Плав су, поступајући по оперативним информацијама, синоћ око 22 часа у близини Граничног прелаза Грнчар и ријечног корита истоимене ријеке, лоцирали два лица са пртљагом на леђима која су се кретала из правца Републике Албаније у правцу Црне Горе“, саопштено је из Управе полиције.
Наводе да су им полицајци наредили да стану, али да су они, одбацујући пртљаг, побјегли у оближњу шуму.
„На лицу мјеста пронађена су два већа паковања са садржајем зелене биљне материје за коју се сумња да је опојна дрога марихуана укупне тежине 56,2 килограма“, навела је УП у саопштењу.
Само неколико дана раније на истом граничном појасу црногорска полиција је открила такође педесет килограма ове дроге. Статистика би годинама уназад могла ићи у недоглед, а све говори у прилог томе да су илегални путеви из правца Албаније на подручју Плава и Гусиња врло фреквентни.
Портал РТЦГ је раније писао о томе да илегалних путева који са Косова и Албаније воде према Црној Гори, и на којима се одвија највећим дијелом шверц наркотика, али и других врста роба, има десетак.
На подручју плавске и гусињске општине проходни су путеви који воде према Косову преко планине Богићевице. Из ових општина се илегално може доћи и до Албаније, а то је најлакше учинити путем који од Гусиња води преко села Вусање.
Албанија је позната као један од највећих произвођача марихуане и сканка у свијету. Упркос полицијским акцијама које су у тој држави вођене у селу Лазарет, очигледно да је та производња и даље врло развијена, а шверцерски канали према западној Европи неријетко воде управо преко Црне Горе.
Ако је само на неколико илегалних путева на подручју Гусиња и Плава заплијењено преко стотину килограма марихуане, намеће се питање – колико онда наркотика тим путевима свакодневно улази у нашу државу?
На подручју Плава и Гусиња на званично отварање чекају макар три гранична прелаза. Док се са тим послом не жури, илегални канали и путеви којима се крећу шверцери отворени су очигледно током сва четири годишња доба, и функционишу беспрекорно.
О каквим размјерама производње и шверца дроге се ради, говоре и подаци које је објавила америчка агенција АП. Према овој агеницији албанско село Лазарат носи епитет „фабрике за марихуану“ са годишњом производњом од око 900 тона канабиса и „извозом“ наркотика у тржишној вриједности од невјероватних четири и по милијарди еура.
Према подацима Уједињених нација глобална вриједност илегалне трговине марихуане је 140 милијарди долара.
Колико је трговина овом дрогом на Балкану исплатива говоре подаци да је балканско тржиште наркотицима посљедње двије деценије затрпано албанском „травом“.
Најквалитетнија марихуана у Албанији кошта 2.000 еура по килограму, а само на сиромашним тржиштима у овом региону, у Скопљу, Подгорици, Београду, Сарајеву и Загребу продаје се за 5.000 еура по килограму.
Шверцом сканка у Албанији углавном се баве четири мафијашка клана, а у свјетлу финансијских података о тим пословима, који имају индустријске размјере, јасно је да свој интерес лако проналазе и црногорске криминалне групе.
Прекогранична криминална братства опстају чак и под великим притисцима ЕУ да се производња и шверц ове дроге зауставе или подведу под контролу.
Портал РТЦГ је раније отворио причу о илегалним путевима којима се из сусједних држава може ући у Црну Гору или изаћи из ње, мимо званичних граничних прелаза, и то је оно што ће нове црногорске власти морати да ставе под контролу.
То ће бити и захтјев ЕУ. Претходне власти нијесу имале политичку вољу да то раде, јер су се и саме у доброј мјери финансирале из шверцерских послова. За нове власти то је не баш једноставан домаћи задатак у преговарачким поглављима 23. и 24.
Невоља је у томе што иза шверцерских послова не стоје „пиљари“ и курири са по педесет килограма наркотика, већ неке од најмоћнијих криминалних групација у региону, које, изгледа, међусобно боље сарађују него земље из којих потичу.
