Најбројнији злочин се одиграо 9. априла 2013. година када је Љубиша Богдановић убио 13 особа у Великој Иванчи код Младеновца.
Пуцњава у Основној школи “Владислав Рибникар”, у којој је убијено осморо дјеце и радник обезбјеђења, први је масовни злочин који се догодио у једној образовној установи у Србији!
Злочин се одиграо јутрос у 8.40 часова када је ученик седмог К.К. разреда у школу донио очев пиштољ и убио школског чувара, осморо ученика, док је шесторо ранио. Убијено је седам дјевојчица и један дјечак, узраста од 12 до 14 година. Убица је након злочина позвао полицију, представио се именом и презименом, и рекао шта је урадио.
Најмасовнији злочин
Масовна убиства нису честа појава на овим просторима, а најбројније убиство у Србији се догодило у Великој Иванчи код Младеновца 9. априла 2013. године када је Љубиша Богдановић убио 13 људи. Пуцајући из пиштоља убио је шест мушкараца, шест жена и двогодишњег дјечака. Прво је убио свог сина и мајку, а пуцао је и у супругу која је чудом преживјела, да би на крају пуцао себи у главу. Подлегао је у болници 11. априла 2013.
Цетињски масакр
Помахнитали Вук Бориловић (35) 12. августа прошле године је у крвавом пиру на Цетињу убио је десет особа, међу којима двоје дјеце, док је шесторо ранио. Бориловић је у убилачки поход кренуо око 15.30 часова када је хицима из ватреног оружја убио жену и двоје дјеце, који су били подстанари у његовој кући. Пото је изашао на улицу и насумично кренуо да пуца на мјештане. Бориловић је наводно одбио предају и отворио је ватру на полицајце, али и на раднике хитне помоћи, како би их спријечио да помогну рањенима. Потом је почео да бјежи, а иако се спекулисало да га је убио други цивил, истрага је показала да је Борилови убијен из полицијског оружја.
Због црне магије убио деветоро комшија
Масовно убиство, које је шокирало регион, догодило се и у јулу 2007.године у селу Јабуковац код Неготина, када је тада Никола Радосављевић (39) у црно завио шест кућа у родном селу. Он је ловачком пушком поубијао деветоро својих комшија, а двоје тешко ранио. Радосављевић је имао психичких проблема и лијечио се у Аустрији. Вјеровао је да је био мета црне и влашке магије коју су му бацале комшије због чега се, након свађе са женом и покушаја самоубиства скоком у бунар, одлучио на убилачки поход. Никола се лијечи у Специјалној болници за психијатријске болести “Горња Топоница” недалеко од Ниша.
Шестоструко убиство обавијено велом тајне
У Хоргошу у близини Суботице, фебруара 2005. догодило се шестоструко убиство, када је убијена читава породица познатог трговца из тих крајева Нандора Салме, његови родитељи, жена и двоје малољетне дјеце. Претпостављало се да је убиство било наручено од стране бизнисмена из Мађарске, али злочин није расвјетљен и дан данас је обавијен велом тајне.
Због љубавних проблема убио седморо људи
У јулу 2002. године Драган Чедић је у Лесковцу убио седморо и тешко ранио још четворо људи. Чедић је, због дуготрајних брачних размирица и развода, пуцао на своју бившу супругу, Биљану Чедић, а потом убио још четири особе: двије рођене сестре, зета и комшиницу. Претходно је у билијар клубу и на улици усмртио још троје људи и исто толико ранио. Након крвавог пира Чедић је нестао без трага и тек послије 40 дана у селу Доња Јајина пронађено је његово тијело, а увиђај је утврђено да је извршио самоубиство.
У касарни убио шест и ранио четири војника
Масовна убиства забиљежена су и у војси Србије, па је тако војник Јожеф Менедер, у касарни “Јужноморавске бригаде” у Врању, убио је 3. јуна 1993. шест војника и старјешину, а четворицу војника ранио рафалима из ватреног оружја, послије чега је у званичној верзији извршио самоубиство .
За 25 минута ликвидирао шесторо суграђана
Масовна убиства нису заобишла ни Босну и Херцеговину, а највећи послијератни масакр догодио се 29. маја 2008. године у засеоку Трстје у Горњој Липници код Тузле када је Томислав Петровић (51) хицима из пиштоља убио шесторо рођака и комшија, а једног је тешко ранио. Крвави поход, који је трајао 25 минута, Петровић је започео на аутобуском стајалишту гдје је пуцао на аутобус, да би потом ушао у њега и тешко ранио шофера Мурсела Чолића, који је преживио, а побио је путнике Нику и Мару Петровић и Драгицу Маркановић.
По изласку из аутобуса улицом је дошетао до оближње куће у којој је убио Мију и Кају Петровић, да би у сусједној кући усмртио Иву Маркановића. Ни ту није био крај крвавог пира јер је Петровић сјео у аутомобил и кренуо је за мјештанима који су рањеног Чолића возили у болницу. Чак их је сустигао и аутомобилом се забио у њих, али су успјели да му умакну. Крволок је насумице наставио да пуца по паркираним аутомобилима, а чак је покушао да пуца и на полицију, али је остао без метака. У првостепеном поступку Петровић је осуђен на 40 година затвора, али је та пресуда укинута уз образложење да болује од параноидне шизофреније па му је изречена мјера лијечења у психијатријској установи затвореног типа. Занимљиво је да је Петровић имао уредну дозволу за пиштољ, иако је и прије масакра лијечен на психијатрији.
Пиштољем усмртио четворо комшија
Сличан злочин догодио се у марту 2005. године када је до тада мирни домаћин Војислав Планинчић (71) из села Берег код Сокоца насумично из пиштоља пуцао на комшије. Убио је Миљу Батинић, супружнике Деливоја и Стојку Божић, те Борку Божић. Војислав је, испричали су касније мјештани, око 9.30 сати кренуо из своје куће кроз село. Ослањајући се о штап ушао је у куће Батинића и Божића у којима је убио Миљу Батинић, Стојку и Борку Божић. На Деливоја Божића пуцао је у штали, а притом је ранио и коња. Након крвавог пира одшетао је до своје куће, која је од мјеста злочина удаљена око 700 метара, и испричао је жени шта је урадио. Наког тога је сачекао долазак полиције којој се мирно предао. Осуђен је на 28 година затвора.
