-1. октобра 2013. године у Босни и Херцеговини је почео попис становништва, први послије 22 године.
Тенденција снажног помјерања српског становништва почела је са турском окупацијом, када се српско становништво сјевероисточне Србије, источне Херцеговине и Црне Горе пресељавало у Крајине Османске и Хабзбуршке империје. Послије Карловачког мира 1699. године велики дио територије Отоманског царства уступљен је Бечу, укључујући подручја насељена Србима. Препознајући значај овог становништва као чувара граница, Аустрија је пристала да призна права Срба, који су је у великом таласу населили, остављајући подручја на Косову и Метохији и дјелове централне Србије практично ненасељеним. Двадесети вијек доноси стварање Југославије која је подстакла снажну миграцију Срба, нарочито према пријестоници. Комунистички режим од 1945. године утицао је на додатну миграцију Срба, који су напуштали Хрватску, БиХ и Косово и Метохију. Распад Југославије током деведесетих створио је нову реалност. Прилив Срба из Хрватске, Федерације БиХ и са Косова и Метохије повећао је српску већину у Војводини, централној Србији и Републици Српској. Етничка хомогенизација становништва углавном је завршена скоро потпуним исељавањем Срба из Хрватске, Федерације БиХ и са Косова и Метохије.
-1990. Српско национално вијеће у Србу прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127.
-1924. Радио-Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић су са предајника у Раковици емитовали и концерте пјевача Београдске опере. Као знак сјећања на прво емитовање 1. октобар установљен је за дан РТВ Србије.
-1970. Упокојио се Петар Коњовић, композитор и музиколог, директор Загребачке опере, професор Музичке академије у Београду, академик, управник Музиколошког института Српске академије наука и уметности.
Петар Коњовић је рођен 5. 5.1883. године у малом војвођанском месту Чуруг. Школовао се у Чуругу, Новом Саду и Сомбору, где је стекао прва музичка знања. Затим одлази у Праг и учи музику на чувеном Прашком конзерваторијуму. Извор Коњовићеве инспирације налази се у фолклору, а од младости окупиран вокалном музиком, као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на Мокрањца, оца националне музике у Србији.
-1957. Умро српски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и умјетности, који је истраживањима физиологије дубоко охлађеног организма стекао свјетски реноме. Један је од оснивача хипотермије. Основао је 1910. прву катедру за физиологију код нас. Објавио је сам или са сарадницима више од 200 научних радова.
-1988. Умро српски глумац Павле Вујисић, ,,вулкан глуме, живота и снаге” – како га је описао Орсон Велс. Већ у првом филму “Чудотворни мач” Војислава Нановића 1950. наметнуо се необично снажном глумачком личношћу, која је потом обиљежила више од сто филмова и мноштво ТВ серија и драма, попут култне серије “Шешир професора Вујића
-2000. одбојкашка репрезентација Југославије освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.
-1754. рођен руски цар Павле Први Петрович Романов, насљедник Катарине Велике, који је послије доласка на власт 1796. године, због страха од идеја Француске револуције, завео полицијски режим и увео Русију у ,,Другу коалицију” с Енглеском и Аустријом против Француске. Послао је руску војску под командом генералисимуса Александра Васиљевича Суворова у Италију и Швајцарску и она је 1798. и 1799. извојевала више побједа над француским трупама. Разочаран пасивношћу Енглеске измирио се 1800. с “првим конзулом” Француске Наполеоном Бонапартом и прекинуо дипломатске односе са Лондоном. Честим смјењивањем чиновника и ограничавањем привилегија дворана окренуо је против себе дворске официре који су 1801. организовали завјеру и убили га.
-2008. Врховни суд Русије донио одлуку да убиство цара Николаја Другог током бољшевичке револуције 1918. године није било законито.
-1904. рођен амерички пијаниста руског поријекла Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира у историји музике. СССР је напустио 1925. године, а кад се први пут вратио 1986. одржао је тријумфалне концерте у Москви и Лењинграду.
2018. умро Шарл Азнавур француски пјевач, композитор, глумац.
– 1. октобра 1914. године Турска је , као савезница Централних сила у Првом свјетском рату, затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.
Дарданели је веома уски морски пролаз у сјеверозападној Турској, који повезује Егејско море са Мраморним.
„Млади султан Мехмед II прво је освојио и утврдио обале мореуза да би 1453. године освојио и сам царски Константинопољ. Следећих неколико вјекова било је релативно мирно на Босфору. Тако је било док је турска сила држала све обале Црног мора и све док на њих, Кајнарџијским миром 1774. године, није поново избила царска Русија, освојивши слободу проласка кроз Босфор. То је био почетак онога што називамо „проблемом мореуза“ и што ће као дио такозваног „источног питања“, замршеног сплета ратова и преговора, нагодби и закулисних игара, обиљежити готово читава два вијека европске историје.
-1949. у Пекингу проглашена Народна Република Кина под вођством Мао Це Тунга.
-1960. проглашена независност најмногољудније афричке земље – Нигерије, која је од краја 19. вијека била британска колонија.
-Српска православна Црква 1. октобра слави Светог Евменија Гортинског, Свету мученицу Ариадну и Светог мученика Бидзина кнеза Грузинског.
