-1903. официри-завјереници су убили у рано јутро у Београду краља Александра Обреновића и краљицу Драгу. Краљ Александар на власт је дошао 1889. године после абдикације оца краља Милана, али су земљом због малолетства владара управљали намесници. Преузео је власт државним ударом 1893. године. Због женидбе 1900. године дворском дамом Драгом сукобио се са оцем и навукао на себе опште незадовољство. Завереници, међу којима је било истакнутих политичара и официра који су га убили у Мајском преврату а на престо су потом довели династију Карађорђевић.
-1903. рођена је Олга Карађорђевић, унука грчког краља Ђорђа I и супруга кнеза Павла Карађорђевића. Рођена као прва од три кћери грчког кнеза Николе и руске велике кнегиње Јелене. Унука великог кнеза Владимира, праунука императора све Русије Александра II. Кнеза Павла је упознала јула 1923. године у Лондону. Убрзо су се верили и венчање је било одржано у Београду. Са кнезом Павлом и децом прогнана је из земље 27. марта 1941. године. Крајем 2011. године донета је одлука о рехабилитацији кнеза Павла Карађорђевића, а његова супруга кнегиња Олга рехабилитована је 2013. године. Укинуте су све изречене санкције и посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина Николе ексхумирани су наредне године и пренети у Саборну цркву у Београду. Два дана касније, 6. октобра 2012. године, сахрањени су у цркви на Опленцу уз највише државне почасти.
-1990. упокојио се српски историчар, академик Васа Чубриловић, активни члан Младе Босне, професор Београдског универзитета. Као ученик приступио је национално-револуционарној организацији Млада Босна, а као учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустроугарске 1918. године био је у затвору. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, где је докторирао 1927. године. Између два светска рата припадао је левом крилу Земљорадничке странке. После Другог светског рата извесно време био је министар, затим професор Универзитета, а по обнови предратног Балканолошког института постаје његов директор. Аутор је око 70 историјских књига и студија.
-11. јуна 1936. године у Москви саопштено да је ухапшено, осуђено на тајном суђењу и потом погубљено осам високих совјетских војних руководилаца, укључујући руског маршала и војног теоретичара Михаила Тухачевског, што је означило почетак масовне чистке и физичких ликвидација у Црвеној армији. Чистка се вршила и изван совјетских граница, односно на територијама под посредном совјетском контролом. Стријељани су многи истакнути појединци међународног комунистичког покрета, а стаљинистичке чистке су посебно тешко погодиле Комунистичку партију Југославије. Поубијан је скоро сав стари партијски кадар КПЈ. У великим чисткама је убијено и око 600 југословенских комуниста, међу којима готово цјелокупно дотадашње руководство. У стаљинистичким чисткама страдали су сви генерални секретари КПЈ осим Јосипа Броза. Постоје реалне индиције да је Јосип Броз цинкарио своје партијске другове НКВД-у да су троцкисти, фракционаши и сл, како би преузео вођство у КПЈ.
-1864. рођен њемачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере, чије су композиције сјединиле искреност и ефекат, интензивно проживљавање и хладну виртуозност. Почео је да ствара у маниру касног романтизма и доспио до експресионизма, али је увијек испољавао високо мајсторство оркестрације. Симфонијску поему је испунио новим садржајем и један је од најбољих оперских композитора 20. вијека који су стварали на трагу музичке драме Рихарда Вагнера. Компоновао је и оперете, балете, соло пјесме, камерну музику.
-Српска православна црква 11. јуна слави преподобномученицу Теодосију Тирску и спомен Првог васељенског сабора
