-1929. упокојио се Лука Ћеловић Требињац, трговац и задужбинар.
Један од чувених Херцеговаца и један од најплеменитијх Требињаца, Лука Ћеловић Требињац, врсни трговац, члан и покретач Управног одбора Београске задруге, члан Управног одбора Народне банке Краљевине Србије, касније и члан Управног одбора Народне банке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, велики добротвор. Сав свој иметак, зграде са 60 станова, двадесетак локала, намењене све за рентирање, оставио је Универзитету у Београду, за научне потребе и циљеве универзитета.
-1949. упокојио се српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских песника. У рату је са српском војском прошао повлачење преко планинских врлети до Јадрана 1915. године, после чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. године је у дипломатској служби – радио је у Риму, затим у Вашингтону, где је и умро 1949. године. Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину 1986. године. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама „Откровење” сматрана је најзначајнијом збирком српске поезије између два светска рата. Писао је и путописе с путовања по Африци и Америци, затим о Првом светском рату – роман „Дан шести”.
-1917. збаченог руског цара Николаја Другог Алексадровича Романова и његову породицу бољшевици су извели из резиденције у Царском Селу код Петрограда и отпремили у Сибир, гдје су их, према наређењу вође Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова, убили 1918.
-15. августа 1261. године Михаило VIII Палеолог ослободио је Цариград и поново га прогласио пријестоницом Византије. Цариград су 1204. године освојили крсташи, спалили га, опљачкали и прогласили га пријестоницом Латинског царства, а пријестоница Византије премjештена је у Никеју. Никејско царство је једна од држава насталих након крсташког освајања Цариграда 1204. године. Након пада Цариграда у руке крсташа остаци Византије оснивају у Малој Азији државу са центром у Никеји као законитог наследника Византијског царства. Године 1219. Свети Сава је од Васељенског патријарха Манојла I, који је столовао у Никеји, добио аутокефалност Српске цркве са статусом архиепископије.
-1769. рођен је француски војсковођа и цар Наполеон Први Бонапарта, један од највећих освајача у историји, чији су походи измијенили Европу и окончали феудализам. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. су омогућиле потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а, покушавајући да покори цијелу Европу, 1812. се одлучио на инвазију Русије. Пораз који је тада доживио означио је почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. код Лајпцига. Савезници су ушли у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро 1821.
-1888. рођен енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, познат као Лоренс од Арабије, археолог, истраживач, писац и ратник. Истакао се у борбама на Блиском истоку и Саудијској Арабији у Првом свјетском рату – кад је окупио Арапе, непријатељски расположене према Отоманском царству. Спретно користећи жељу Арапа за слободом, остварио је многе циљеве британске колонијалне политике.
-1771. рођен шкотски писац Волтер Скот, творац модерног историјског романа. Скупљао је и народне пјесме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески језик српску народну пјесму ,,Хасанагиница”.
-Српска православна црква 15. августа слави пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана
