
-15. јула 1914. године након ултиматума Аустроугарске Србији, Србија и Црна Гора спровеле су мобилизацију војске непосредно пред објаву рата Аустроугарске Србији 28. јула што је био увод у Први свјетски рат. Краљ Никола упутио је проглас Црнорцима у којем између осталог каже:
Беч, из којег се сада наредбе дају за уништење Српства, очували су бедеми костију словенских. За све то Аустрија је захвалила Југословенству неправдом, гоњењем, робовањем и пакосним сијањем раздора међу браћом, за што је чак и цркву као средство узимала.Док су ланци робовања стезали Словенце у земљама Монархије, дотле су носиоци црно-жуте боје чупали и исчупали срце Србиново – дивну Босну и Херцеговину. Крвљу српском заливени Скадар и Драч отели су нам својим интригама. А кад им све то није помогло – кад су се слободне српске земље, оснажене посљедњим ратовима, хвала буди богу и јунаштву српском, спремале за нови културни живот; када су се словенска браћа нашла заједно у пространој цркви све Југославије, са амвона којег отпочела се приповиједати слога, братство и једнакост – латили су се оружја да своје злобне намјере постигну, да нас униште.
Црногорци!
Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству. Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог Словенства и наша вјековна заштитница, са својим просвијећеним савезницима.
-1663. рођен је српски поморац и математичар Марко Мартиновић. Родом је био из Пераста у Боки Kоторској. Постао је руски кнез, стручњак за хидроградњу и бродоградњу. Kао наставник Поморске академије у Венецији подучавао је и младиће из Русије примљене на молбу цара Петра Великог. У родном месту је руководио једном од најстаријих поморских школа на Јадрану. Аутор је једне расправе о градњи бродова, која је била посвећена Мартиновићевом ученику Дмитрију Галицину.
-1850. рођен Ђорђе Вајферт, индустријалац и филантроп, гувернер Народне банке Србије и Краљевине. Вајферт је основну школу и реалку завршио у Панчеву, гимназију у Пешти, а у Вијенстефану код Минхена Господарско – пиварску академију. По завршетку школовања наставио је породичну пиварску традицију. Године 1873, отворио је на падинама Топчидерског брда велику и модерну пивару. Пошто странцима, а Вајферт је био Немац, није било дозвољено да имају непокретности, иступио је из аустро – угарског поданства и примио српско држављанство. Панчевачку пивару наставио је да води његов отац Игњат. Вајферт је финансирао истраживања рудног блага у Србији, у Костолцу, борским рудницима, као и руднику живе на Авали. Био је велики колекционар. Своју нумизматичку збирку од 14 000 експоната поклонио је Београдском универзитету. Музеј града Београда од њега је на поклон добио колекцију од 250 гравира, карата и слика главног града. Био је и велики добротвор. Поклонио је земљиште на коме се данас налази болница ,,Др Драгиша Мишовић”, а помогао је и њену градњу. Оснивач је Фонда за бригу о ратним инвалидима, а сам је учествовао у српско – турским ратовима. Као истакнути индустријалац и финансијер, изабран је 1890. године за гувернера Народне банке Краљевине Србије. У новој држави Краљевини СХС поново је гувернер од 1920 – 1926. године. Један је од оснивача Београдске задруге и први председник Индустријске коморе. Умро је 1937. године у Панчеву и сахрањен у католичкој цркви Свете Ане, коју је за живота подигао. Проглашен је за почасног грађанина Панчева, а његов лик краси нашу новчаницу од хиљаду динара.
-1904. умро Антон Павлович Чехов, руски књижевник. Чехов је завршио Медицински факултет у Москви и радио извесно време као лекар. Књижевним радом почео је да се бави као студент, објављујући под псеудонимом кратке хумореске, фељтоне и козерије по хумористичким листовима. Мајстор руске новеле, Чехов обрађује теме малограђанског понашања, каријеризма и примитивизма. Његове драме не почивају на реторици, конвенционалном заплету и драмским ефектима, већ се граде на унутрашњој драматичности и лирским елементима. То нису драме збивања, већ расположења и по томе је Чехов један од зачетника модерне драматургије. На његовим драмама свој стил је изградио чувени Московски художествени театар под вођством Станиславског.
-1606. рођен холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант, један од највећих у историји сликарства. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и скоро 2.000 цртежа, укључујући ремек-дјела, као што су ,,Ноћна стража” и ,,Изгубљени син као и више од 60 аутопортрета, портрете своје жене Саскије фан Ојленбурх, сина Тита, пријатеља Јана Сикса.
–15. јула 1941. године у бици код Орше, совјетска армија први пут употријебила је плотунско ракетно оружје, популарно названо ,,Каћуша”.
Каћуша је име за совјетски вишецијевни лансер ракета, прво савремено ракетно-артиљеријско оружје на свијету и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању Црвене армије током Другог свјетског рата. Развијена током 1930-их година, каћуша је држана у тајности све до њемачког напада на СССР. Систем се састоји од више ракетних лансера постављених на шасију камиона, што му даје велику покретљивост. Ракете је могуће испаљивати појединачно или у низу. Каћуше су оружја мале прецизности, па је њихова ефикасност остварена истовременим дејством већег броја ракета на исту мету. Коришћене су као оружје подршке пјешадији и оклопно-механизованим јединицама. Каћуша је руска пјесма о дјевојци која чезне за својим вољеним који је у војсци. Каћуша је деминутив надимка имена Јекатарина.
-Српска православна Црква 15. јула слави празник Полагања ризе Пресвете Богородице





