-17. децембра 1891. године на ванредној скупштини Српске народне читаонице у Бару донесен је Устав читаонице, који је имао 39 чланова. Барску читаоницу основали су, три године након ослобођења, угледни грађани, међу којима су били Вуко Пејовић, Душан Бркановић, Томо Ораовац и Ђул-бег Шкањевић, укључујући се у општецрногорски народни културни препород. Српска народна читаоница у Бару је основана марта 1881. године након ослобођења Бара од турске власти 1878. године. Циљ оснивања читаонице је био ширење просвјете у томе граду, након дужег периода стагнације на пољу културе, у вријеме турске окупације. У то вријеме то је била једина културна институција у граду. Неки од оснивача били су генерални викар Јосип Коловић, пјесник Мило Јововић и Васиљ Загарчанин. Први предсједник је био Томо Ораовац а потпредсједник хоџа Шабић. Читаоница је с мањим прекидима радила до 1916. године а потом, током краћег периода, и у Краљевини Југославији. Обновљена је средином марта 1953. године и неправедно преименована у Градска библиотека и читаоница “Иво Вучковић”, и тиме практично укинута.
-17. децембра 1992. године Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о завршетку рата. Умјесто Предсједништва, Скупштина је установила функцију предсједника Републике Српске и за првог предсједника изабрала Радована Караџића.
–17. децембра 1965. године упокојила се Вукосава Велимировић, прва српска вајарка, сликарка и ликовни критичар, дечји писац и преводилац.
-1989. у Румунији избиле масовне демонстрације против диктаторског режима Николаје Чаушескуа. Немири који су почели у Темишвару и Араду убрзо су се пренијели у Букурешт и на цијелу земљу. Војска и злогласна политичка полиција ,,Секуритате” су у почетку крваво гушили нереде, заведено је и ванредно стање, али је послије вишедневних демонстрација и сукоба, пошто је војска стала на страну побуњеног народа, свргнут режим Чаушескуа. Предати су војсци 25. децембра а војни пријеки суд осудио их је на смрт по разним оптужбама, од нелегалног богаћења до геноцида. Стријељани су у Трговишту. Суђење и извршење казне су снимљени видео-камером. Снимак је муњевитом брзином обишао свијет, а румунска телевизија га је приказала неколико дана касније. Првобитно је процијењено да је у немирима погинуло више од 5.000 људи, али је накнадним провјерама бројка сведена на око 150 жртава.
-1788. под командом маршала Григорија Потемкина Руси потукли Турке и заузели црноморски град Очаков.
-1903. браћа Вилбур и Орвил Рајт извела први успјешан лет авионом у историји ваздухопловства. Њихова летјелица “Флајер I” је над пjешчаним динама близу мjеста Кити Хоук у Северној Каролини, САД, полетјела четири пута, задржавши се, при томе, најдуже у ваздуху 59 секунди.
-1998. САД, подржане Великом Британијом, отпочеле четвородневне ваздушне ударе на Ирак, чије су мете – како је званично објашњено – били нуклеарни, хемијски и биолошки ирачки војни потенцијали.
2016. умро Хенри Хајмлих, амерички хирург, по којем је назван захват за помоћ жртвама дављења храном.
-1919. умро Пјер Огист Реноар, француски сликар, графичар и вајар
– Српска православна Црква 17. децембра слави свету великомученицу Варвару и преподобног Јована Дамаскина.
