-23. септембра 1866. српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола Петровић закључили уговор о уједињењу Србије и Црне Горе и савезу у рату против Отоманског царства. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.
-1840. Црногорци на Мљетичку на Дурмитору убили муселима гатачког, пивског и дробњачког Смаил-агу Ченгића, који је пошао да купи харач. О том догађају је спјеван херојски еп “Смрт Смаил-аге Ченгића”.
-23. септембра 1687. године у борби с Турцима, током напада на Дувно, погинуо је ускочки војвода Стојан Јанковић, војни старјешина Равних Котара у млетачкој служби.
За подвиге у борбама против Турака млетачке власти га одликовале титулом кавалијера и дале му имање у Котарима. Прославио се као вођа далматинских Срба у борби против Османског царства. Борио се у више ратова против Турака, међу којима су најпознатији кандијски (1645—1669. године) и морејски рат (1683—1699. године). У фебруару 1666. године је заробљен код Обровца на ријеци Цетини, гдје је у борби погинуло много Турака, између осталих и алајбегови Атлагић, Ченгић и Бараковић. Након заробљавања Јанковић је одведен у Цариград, али је успио да се ослободи након 14 месеци. Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака. Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. године је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније је погинуо током напада на Дувно. Опјеван је у српској народној епској пјесми „Јанко од Котара и Мујин Алил“, „Женидба Стојана Јанковића“, „Ропство Јанковић Стојана“, као и у другим народним пјесмама.
-1836. преминуо Стефан Стратимировић, митрополит карловачки.
Основао је Карловачку гимназију и богословију и гимназију у Новом Саду. Био је познат као велики противник језичних реформи Вука Стефановића Караџића. Митрополит Мојсије Путник предложио га је 1786. године за владику Будимске епархије. На народно-црквеном сабору у Темишвару изабран је 9. новембра 1790. године за карловачкога митрополита. Чим је постао митрополит, нарочиту пажњу посветио је образовању. Године 1791. основао је Карловачку гимназију. У време Француске револуције и Првога српскога устанка разматрао је и идеје о ослобађању целога српскога народа, па је 1804. године саставио тајни Нацрт воспостављења нове словеносрпске државе и предао га руском двору. Помагао је устаницима својим саветима и везама са бечким двором, што је омогућавало да се добије прећутна сагласност о снабдевању Карађорђа оружјем, муницијом и храном из Хабзбуршке монархије.
За собом је оставио велик број научних и књижевних састава у рукописима.
-1791. преминуо Емануил Јанковић, српски писац, преводилац, природњак, књижар и штампар. Гимназију је завршио у родном Новом Саду а медицину је студирао у Халеу. У Прагу је изучио књижарски и штампарски занат. У Лајпцигу је 1790. године купио штампарију и донео је у Нови Сад како би штампао српске књиге, али му власти то нису дозволиле, па је штампао књиге на немачком, латинском, мађарском.
-1858. основана је Земунска гимназија.
Најстарија гимназија која ради у континуитету у данашњој Србији основана је у Сремским Карловцима (1792) а друга у Новом Саду (1810). Трећа по старости је Земунска. Прве године рада имала је само 21 ученика. Од 1872. године Земунска гимназија има сва четири разреда. Од 1925. године отворена је и за женску децу. Данашња зграда Гимназије саграђена је 1879. године у неоренесансном стилу, а изградио ју је Никола Колар; касније дораде су у стилу позне сецесије.
-1893. – У Београду стављена у погон прва јавна електрична централа у Србији
1925. – Основан Технолошко – металуршки факултет у Београду
-2008. – Преминула Соња Савић, позоришна, филмска и ТВ глумица
1973. – Преминуо чилеански писац и дипломата Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност 1971.
-1939. Преминуо аустријски љекар јеврејског поријекла Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, љекар за нервне болести и професор нервне патологије на Универзитету у Бечу. Пред нацистима је 1938. емигрирао у Лондон, гдје је преминуо.
-1846. – Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио планету Нептун
1930. – Рођен Реј Чарлс, амерички певач и композитор
Реј Чарлс је већ у шестој години изгубио вид, но то му није сметало да научи да добро свира клавир и оргуље. Изузетно талентован, свирао је и саксофон, кларинет и трубу. Пошто је научио Брајеву азбуку, могао је да чита ноте и да пише аранжмане. Професионално је почео да се бави музиком већ у 16. години.
1819. – Рођен француски физичар Арман Иполит Луј Физо, који је с Леоном Фукоом израчунао брзину свјетлости. Доказао је да се свјетлост спорије креће у води, пронашао метод за мјерење ширења чврстих тијела на топлоти и оптичким експериментима приказао увлачење етра у тијела при кретању.
1846. – Њемачки астроном Јохан Готфрид Гале открио планету Нептун.
1870. – Умро француски писац Проспер Мериме, који се одликовао углађеним и сажетим стилом. Његове новеле “Кармен” и “Коломба” су инспирисале француског композитора Жоржа Бизеа да напише опере. Одушевљавао се и писао о руским писцима Александру Сергејевичу Пушкину, Николају Васиљевичу Гогољу и Ивану Сергејевичу Тургењеву.
– 23. септембра 1719. године Лихтенштајн је постао независна кнежевина у оквиру римског царства. Лихтенштајн или званично Кнежевина Лихтенштајн је држава у западној Европи. Граничи се са Швајцарском на западу, и Аустријом на истоку. Рељеф Лихтенштајна је планински, због чега је једна од главних привредних грана зимски туризам. Главни град Лихтенштајна је Вадуц, највећи град је Шан а највећа општина је Тризенберг.
1991. – Јерменија прогласила независност од СССР.
1973. – На ванредним изборима трећи пут за предсједника Аргентине изабран Хуан Доминго Перон, а за потпредсједника његова супруга Исабела.
-63. п. н. е. рођен римски државник и војсковођа Гај Јулије Цезар Октавијан Август, први римски цар, усвојени син Гаја Јулија Цезара. Завео је нови облик владавине и администрације, познат као “принципат” /централизација власти/. Уљепшао је Рим многим грађевинама, помагао науку и умјетност и његова владавина је најсјајнији период римске историје, названа “Августов вијек” или “Златни вијек”.
-Српска православна Црква 23. септембра слави Светог Григорија епископа Ниског, Преподобног Амона, Светог Маркијана и Преподобног Дометијана Митилинског
