-25. септембра 1345. након три године безуспешних покушаја, српски цар Душан освојио је град Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики. Освојен је и Халкидики, укључујући Свету Гору Атонску. Краљ Стефан Душан се прогласио за цара око Божића 1345. године у граду Серу.
-1823. Српском писцу и језичком реформатору Вуку Караџићу додељен је почасни докторат Универзитета у Јени.
-1897. Рођен је српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за децу у српској литератури. Између два светска рата припадао је покрету надреалиста.
1909. у Лепетанима је рођен Лука Томановић, вајар. На Цетињу је 1932. године завршио Учитељску школу, а до Другог свјетског рата службовао је Херцеговини. Од 1941. учествовао је у НОБ и неко вријеме био заточен на острву Мамула. Године 1952. дипломирао је Академији примјењених умјетности у Београду, а периоду 1953-1964. обављао је дужност директора Умјетничке школе у Херцег Новом. Био је члан УЛУЦГ-а и Црногорске академије наука и умјетности. Томановић је створио обимно скулпторско дјело – споменичке бисте, портрете и интимну скулптуру, спојивши традицију и модерна стремљења у умјетности.
1909. Рођен Петар Лазић, књижевник, публициста и новинар, аутор и уредник Индексовог радио позоришта, главни и одговорни уредник сатиричних листова ,,Наша крмача” и ,,Бре”, директор и главни уредник ,,Гласа јавности”, помоћник одговорног уредника “Блица”, заменик главног уредника Програма Београд 202 Радио Београда, предавач на Факултету за медије и комуникације у Београду, шеф посланичке групе у Скупштини Србије, потпредседник Одбора за културу и информисање
-2011. преминула Василија Радојчић, певачица, солиста Радио Београда, председник Удружења естрадних уметника Београда
-1906. године рођен је руски композитор Дмитриј Дмитријевич Шостакович, један од најзначајнијих руских и свјетских композитора 20. вијека и члан Српске академије наука и уметности. Шостаковичеве композиције чврсто су повезане са руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире. Написао је монументалну ,,Пету симфонију”, а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату ,,Седму симфонију”. Шостакович је стварао у доба режима Јосифа Стаљина и имао је сложен однос са совјетском владом, тако да је писао химне власти, али се трудио да остане на дистанци од комунистичког система, претрпјевши при томе јавне осуде своје музике, те повремено забрану извођења својих дјела. Упркос свему, Шостакович је био најпопуларнији и најбољи совјетски композитор свог нараштаја и примио је многе награде. Након периода под утицајем Прокофјева и Стравинског, Шостакович прелази на модернизам. Дмитриј Дмитријевич Шостакович преминуо је од рака плућа 9. августа 1975. године и након јавне погребне поворке сахрањен је на московском Новодевичјем гробљу. Чак и прије смрти, Шостаковичу је одата почаст тиме што је једно полуострво на Александровом острву /Антарктик/ добило његово име
-1970. Умро Ерих Марија Ремарк, немачки књижевник. Својим првим романом “На западу ништа ново” Ремарк је реалистички и са потресним хуманизмом риказао раздобље Првог светског рата. Следили су: “Повратак”, “Три ратна друга”, “Небо не зна за миљенике”, “Искра живота”, “Црни обелиск”, “Тријумфална капија”, “Време живота и време смрти”. Због спретности у вођењу радње, једноставног стила и обиља тема Ремаркови романи су имали изузетан пријем код читалаца, али су у нацистичкој Немачкој били спаљивани због антифашистичког и антимилитаристичког става аутора у којима је описивао окрутност нациста, расизам и нељудске методе Трећег рајха.
-1932. године шпанска покрајина Каталонија добила је аутономију – право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија је укинута 1939. када је Франко дошао на власт.
-1956. у употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл
-1066. Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва. Викинзи су живјели у Скандинавији. Викинзи је скандинавски термин за морске разбојнике (гусаре). Други Европљани их називали Нормани (Сјеверњаци), јер су им дошли са сјевера континента. Најезде Викинга су трајале од краја ВИИИ до средине XИ вијека. То је вријеме када су уливали страх Еврољанима. Страху је доприносило то што су Викинзи били пагани који су практиковали људска жртвовања. Посао Викинзима је олакшао продор Арабљана у Средоземљу, због којег су хришћани тражили друге трговачке путеве на сјеверу, у Сјеверном и Балтичком мору. Викинзи су учествовали у оснивању Русије, основали своје градове у Нормандији и Британији, преотимали круну у туђим земљама (Енглеској) и колонизовали откривена подручја Гренланда и Исланда. Открили су и сјеверну Америку, иако из тог подухвата није произашла никаква последица. Викинзи су били јаки у временима када су европски сусједи били нејединствени, завађени и услед тога слаби
-Српска православна црква 25. септембра слави Светог свештеномученика Автонома, свештеномученика Корнута епископа Иконијског, светог мученика Јулијана са 40 другова, преподобног Данила са Тасоса и свете мученике Македонија, Татијана и Теодула и Оданије Рођења Пресвете Богородице
