– 1200. упокојио се српски монах Симеон, познат као Стефан Немања, оснивач династије Немањића, која је владала српским земљама више од два вијека. Прије него што се 1196. замонашио, владао је Рашком као велики жупан. Власт је преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана, штићеника двора у Цариграду. Убрзо по преузимању власти покушао је да се отргне од вазалног односа према Византији, против чије је војске ратовао у савезу с Млетачком Републиком, али је то успио тек послије смрти цара Манојла Комнина. У савезу с Угарском је напао Византију и Рашкој прикључио Зету, Требиње, Захумље и Метохију. Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих Први Барбароса, који је с војском на основу споразума с Њемањом прошао кроз Рашку, 1189. није прихватио његову понуду за савез против Византије. Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Рашку и преотела јој 1190. крајеве преко Мораве, али је Немања успио да очува самосталност државе. Пошто је пријесто уступио средњем сину, касније првом српском краљу Стефану Првовјенчаном – а не најстаријем Вукану, чије је државничке способности мање цијенио – замонашио се у својој задужбини манастиру Студеница. Са најмлађим сином Растком, познатом као Свети Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар – у којем је и умро. Манастир је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар. Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве ступове, Богородичин манастир и манастир Светог Николе код Куршумлије. Током владавине енергично је сузбио богумилску јерес. Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.
-1777. рођен српски државник и писац прота Матеја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први предсједник Правитељствујушчег совјета – прве српске владе. Са стрицем Јаковом је у ваљевској и шабачкој нахији покренуо Први српски устанак. Командовао је дијелом устаничких снага 1806. у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије путовао је у Петроград да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ, набављао је оружје у Аустрији и играо важну улогу у преговорима с Турцима. Послије пропасти устанка 1813. у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за ствар Србије и присуствовао је Бечком конгресу с пуномоћјем српских вођа. Послије Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије. Вратио се 1842. кад су Обреновићи оборени с власти и постао је државни савјетник. Написао је “Мемоаре”, једно од најбољих мемоарских дјела српске књижевности, пуне драгоцјених података о догађајима и људима из времена Првог српског устанка.
-1917. у окупираној Србији у Првом свјетском рату почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села.
– 26. фебруара 1846. године ступио је на снагу договор, постигнут између Петра II Петровића Његоша и Али-паше Ризванбеговића о постављању пандура на граници између Црне Горе и Херцеговине. Када су Његош и Али-паша закључили да преговори о територијалним проблемима немају алтернативу и да је свако рjешење боље од рата, започели су преговоре, од којих је зависио даљи статус спорних територија и будући односи Црне Горе и Херцеговачког пашалука. Прво је Његош посјетио Али-пашу, а затим је на владичин позив, херцеговачки везир узвратио, посјетивши га у његовој резиденцији. Након вишедневних разговора, потписан је уговор у осам тачака, између “независне области Црне Горе и пашалука херцеговачког” о престанку непријатељства. Утврђене су границе док је Грахово дефинисано као неутрална територија. Након потписивања уговора, њих двојица су се, са пуно разумијевања и топлине, изгрлили, а потом повукли у једну собу, и ту се побратимили. Састанак у Дубровнику са херцеговачким везиром и одлуке које су усвојили, била је Његошева велика дипломатска побједа и успјех.
-1960. умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија. Послије завршене Велике школе у Београду студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе “Јужнословенски филолог” и “Наш језик”. Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог “Речника књижевног и народног језика”.
-2004. предсједник Македоније Борис Трајковсаки и још седам лица – чланова његовог кабинета и обезбјеђење, погинули када се авион којим су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ срушио на подручју Хргуда, између Љубиња и Стоца.
-1770. преминуо италијански виолински виртуоз и композитор Ђузепе Тартини, који је увео новине у технику свирања и грађења виолина. Компоновао је мноштво виолинских концерата и соната, укључујући сонату ,,Ђавољи трилер”.
-1802. рођен француски писац Виктор Иго, члан Француске академије, највећи пјесник Француске 19. вијека и родоначелник француског реализма. Био је веома ангажован у политичком животу, испрва као монархиста, потом као републиканац. За вријеме владавине Луја Филипа постао је пер Француске и академик, а 1848. посланик у Уставотворној скупштини. Послије државног удара Наполеона Трећег 1851. протјеран и живио је у изгнанству у Белгији и Енглеској, а кад је 1870. пало Друго царство тријумфално је дочекан у Паризу, гдје је до смрти 1885. неуморно стварао. Написао је 1876. ватрени чланак “За Србију”. Писао је пјесме, драме, романе, есеје, памфлете.
-1815. француски цар Наполеон Први напустио медитеранско острво Елба, на које протјеран послије абдикације 1814. Кренувши с малом групом сљедбеника, ушао је у Париз и вратио власт, чиме је почела његова друга владавина, позната као “сто дана”, окончана у јуну 1815. војним поразом код Ватерлоа.
-2014. умро Пако де Лусија, шпански гитариста, композитор и продуцент.
-1917. снимљена прва џез-плоча у свету “Livery Stable Blues” састава “Original Dixiland Jazz Band” из Њу Орлеанса, тим поводом се 26. фебруар прославља као рођендан џеза
-1932. рођен Џони Кеш, амерички кантри – певач
– 26. фебруара 1980. године Египат и Израел су успоставили дипломатске односе, чиме је окончано 30-годишње ратно стање између двије земље. Арапско-израелски сукоб је геополитичко сукобљавање око стварања и опстанка Израела које укључује пет ратова и непрекидну палестинску борбу за државност.
–Српска православна црква 26. фебруара слави светог Симеона Мироточивог, Стефана Немању, оца Светог Саве и оснивача светородне лозе Немањића.
Зашто ми, православни Срби, толико величамо и волимо великог жупана Стефана Немању, потоњега светог монаха Симеона Мироточовог? Ми њега не славимо као давно умрлог јунака о коме само гуслари певају, него се радујемо тајанственом присуству живе и светле душе светог Симеона, који је душом жив јер је жив у њему настањени Бог. Зашто је међу Србима најславнија кућа Немањића? Зашто се цела Србија зове – Немањин род, потомство Немањино? Зашто је Стефан Немања својим узвишеним подвизима у служењу Христу Богу дао диван „типик“, одушевљени образац по коме треба да живи елита Србије хришћанске. Стефан Немања је у томе пресудан како за духовни тако и за материјални живот нације. А те неувениве кринове светости посадио је први ктитор, први задужбинар у земљи Србији – Немања – Симеон. Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви.
Једини мироточиви Србин и данас поручује најбољим Србима, који мисле да су племићи и властела: Последујте стопама мојим, љубезна моја чеда. Ако сте сазрели духовно и децу своју извели на пут, окрените се Богу. Њему поклоните бар последње године живота свог. Манастири моје династије чекају на вас. Немојте да ми остану празни и запустели. Васпитавајте децу своју за Царство Небеско, и рађајте их у великом броју да вам не буде жао ако један од ваших синова оде у монахе, као мој мезимац, ваш апостол – Сава…
Ово је заветна порука светог Родоначелника нашег коју он кроз векове напомиње свима поколењима Србије, па и нашем. Ко ће послушати, ко неће, то је тајна слободе у срцу свакога Србина. Али једно се већ види на делу: ко зида нове и чува старе задужбине православне, ко живи, у раси или без расе, по типику светих Немањића, тај је – по родослову духовном – Немањић, говорио је Епископ Будимски др. Данило (Крстић)
Фото: Фејсбук
