-1934. године малолетни Петар Други Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, три дана након што је у Марсеју убијен његов отац Александар Први, у атентату који су уз помоћ италијанских фашиста извеле хрватске усташе.
-1854. године у Ваљеву је преминуо прота Матија Ненадовић, војвода и један од вођа Првог српског устанка. Био је први дипломата обновљене Србије и творац и први председник Правитељствујушћег совјета. Његови „Мемоари“ драгоцено су сведочанство о људима и догађајима из тог времена.
– 1897. године из Београд су из Беча пренесени посмртни остаци србског језичког реформатора Вука Стефановића Караџића и сахрањени су у порти Саборне цркве. Тако је Краљ Милан, прозападни најамник који је потписао срамни Бечки споразум са Аустро-Угарском, који је протерао Митрополита Михаила великог светилника СПЦ, свом срамном деловању придодао и овај – Вука Караџића, оца хрватског језика (потписао се ЛАТИНИЦОМ испод језичког споразума) и почасног грађанина Загреба, сахранио је испред улаза у Саборну цркву у Београду.
-29. септембра 1991. године погинуо је Милан Тепић, мајор Југословенске народне армије и народни херој Југославије.
Септембра 1991. године хрватске оружане снаге, оличене у Збору народне гарде, који је формално формиран у оквиру Министарства унутрашњих послова Хрватске, отпочеле су битку за касарне. Циљ ове операције био је окружење јединица Југословенске народне армије у блокираним касаранама и њихово приморавање на предају, услед чега би хрватске снаге дошле до њиховог наоружања, а посебно ратне технике коју до тада нијесу имали. Након заузимања гарнизона у Вараждину, на удару се нашао бјеловарски гарнизон, који је био знатно ослабљен крајем августа 1991. године. Дан прије пада касарне у Вараждину, отпочела је потпуна блокада свих војних објеката ЈНА у Бјеловару. Наредба о нападу на гарнизон ЈНА донијета је у Загребу, а према претходном плану. Напад на све војне објекте бјеловарског гранизона отпочео је у недјељно јутро 29. септембра 1991. године око 7:30 часова, а мало прије тога је дошло до првих сукоба код складишта муниције у шуми Беденик. Истовремено са нападом на војне објекте у самом Бјеловару, извршен је и напад на војно складиште у шуми Беденик у близини Бјеловара. Група опкољених војника, која је обезбјеђивала складиште пружила је тада одлучан отпор. Мајор Тепић није био спреман да прихвата све добре стране свог посла, а да, када дође вријеме да се коначно стане на црту и оружјем супротстави непријатељу, одустане од борбе и кукавички се повуче са попришта. Није пристајао да се окористи привилегијама, а да касније побјегне са ”страшног мјеста”, незаинтересован за судбину и страдање свог народа и својих младих војника. Како је постало јасно да се складиште више не може одбранити, мајор Тепић је наредио свим војницима да се склоне на безбједно мјесто, како би могао да активира детонатор и уништи складиште муниције. Ову Тепићеву наредбу одбио је једино војник Стојадин Мирковић, који је наставио да дејствује из свог транспортера, након чега је био смртно погођен. Након Мирковићеве погибије, када се увјерио да су остали војници на безбједном мјесту, мајор Милан Тепић је активирао детонатор, након чега је услиједила јака експолозија. Огромна бијела печурка и облак дима видјели су се чак до мађарске границе…
-1994. НАТО појачао ваздушне нападе на Републику Српску.
-1865. године рођен је србски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о миграцијама југословенских народа, о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену.
-1873. године рођена је Надежда Петровић, српски сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду и суоснивач “Кола српских сестара”. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу је приредила 1900. године. Надежда је сликар оригиналног израза, сликар велико богатства боја. Сачувано је око 200 њених дела, а поједине слике спадају у врх европског сликарства тог времена. Њено дело обухвата распон од пленеризма до снажног реализма, прожетог експресионизмом. Умрла је од тифуса 1915. у ваљевској болници, где је као болничарка неговала рањене српске војнике.
– 1874. године рођен је србски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и управник Народног музеја у Београду, стручњак за српску средњевековну уметност. Био је уредник специјализованог часописа “Старинар” и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града.
-1905. – Рођен српски писац Владан Десница. Писао је сугестивно о наравима људи завичајне Далмације. Права и филозофију је студирао у Загребу и Паризу и до Другог свјетског рата био је адвокат. Директни је потомак легендарног српског ускока Стојана Јанковића.
-1839. рођен је српски археолог и историчар уметности Михаило Валтровић, први професор археологије на Великој школи у Београду, управник Народног музеја, оснивач Српског археолошког друштва, члан Српске краљевске академије.
Покренуо је часопис „Старинар” и међу првима истраживао српску средњовековну архитектуру и уметничко-занатске предмете из средњег века. Творац је идејног и ликовног решења ордена Кнеза Лазара, најраскошнијег ордена Краљевине Србије и Југославије.
-2020. Упокојила се Исидора Жебељан, истакнути српски композитор и академик.
Рођена је у Београду 27. септембра 1967. године. Дипломирала је и магистрирала композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Властимира Трајковића. Од 2002. године на том факултету радила је као професор композиције. За своја дела добила је важне награде у земљи и у иностранству, међу којима је и Мокрањчева награда (2004). Изабрана је за члана Српске академије наука и уметности 2006, а за члана Светске академије уметности и наука 2012. године. Берлински часопис „Дер Фреитаг” изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину. Године 2014, као прва јавна личност са Балкана, добила је награду Парламентарне скупштине медитеранских земаља за достигнућа у области културе и уметности.
-1851. рођен српски новинар и публициста Мита Ценић, најистакнутија личност радничког покрета у Србији од 1875. до смрти 1888. Студирао је медицину у Француској, одакле је протјеран под оптужбом да припрема атентат на кнеза Милана Обреновића који је тада боравио у Паризу. У Србији је потом оптужен да спрема преврат и осуђен на осам година робије. По изласку из затвора покренуо је лист “Радник”, затим “Борбу”, “Истину” и политичко-књижевну ревију “Час”.
-1739. у Нишу је потписан мировни споразум између Османског султаната и Руске империје, којим је окончан Руско-турски рат.
-1901. рођен италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, који је први бомбардовао уран неутронима, добитник Нобелове награде за физику 1938. Засновао је теорију кретања неутрона, а у Другом свјетском рату је у САД, гдје је 1938. емигрирао из фашистичке Италије, на чикашком универзитету руководио градњом првог нуклеарног реактора. Његовим именом названо је више појмова у нуклеарној физици: “Фермијево правило селекције”,
-1904. рођен руски писац Николај Алексејевич Островски, творац совјетског револуционарно-васпитног романа. Дјела: романи “Како се калио челик”, “Рођени у олуји”.
-1930. године умро је руски сликар Иља Јефимович Рјепин, главни представник реализма у руском сликарству. Извршио је велики утицај на уметнике свога времена и био је узор совјетских социјалистичких реалиста
-1758. године рођен је енглески адмирал Хорејшио Нелсон, један од највећих стратега у историји поморских ратова.
Однио је кључне побједе над Наполеоновом флотом, а 1805. године нанио је катастрофалан пораз удруженој шпанско-француској флоти код Трафалгара.
-Српска православна Црква 29. септембра слави Часне вериге Светог апостола Петра и Преподобног Ромила Раваничког
