-1913. побједом српске војске над бугарским трупама завршена је Брегалничка битка, што је било одлучујуће за победу Србије у Другом балканском рату против Бугарске. Као последицу ове победе Краљевина Србија је ослободила и припојила Јужну Србију која је отприлике данашња Северна Македонија, као и Стару Србију која је данашње Косово и Метохија.
-1914. у Београду свечано откривен споменик српском просвјетитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик је прикупљала Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и влада Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улазу на Калемегдан, а послије Првог свјетског рата је пренесен у парк на Студентском тргу, гдје је и сада.
-1932. упокојила се Даница Марковић, српска књижевница. Рођена је 30. септембра 1879. године у Чачку, где је њен отац Јоксим радио као учитељ и настанио се са супругом Милевом. Даница Марковић је својом поезијом обележила прву деценију XX века и била је, чак и од најстрожих критичара, одмах прихваћена и хваљена. Награђена је Орденом Светог Саве V реда, Српска краљевска академија јој је доделила признање за најбоље књижевно дело, а Богдан Поповић је у Антологију новије српске лирике, строго одабрану збирку, уврстио као једину песникињу, објавивши три њене песме. Од 1992. године у Чачку постоји улица са њеним именом, а од 2003. оно се налази и у називу награде коју Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у њеном родном граду додељује за издавачку делатност.
-1933. отворен је Музеј Матице српске у Новом Саду. По пресељењу Матице српске у Нови Сад 1864. године пренесена је до тада прикупљена збирка, која је први пут приказана јавности 1933. године, када је Музеј Матице српске коначно озваничен. Музеј је деловао као комплексна збирка са фондом прикупљених археолошких, нумизматичких и етнографских предмета, док је уметничка збирка чинила посебан део. Године 1947. новооснованом Војвођанском музеју уступљене су све збирке Музеја Матице српске осим уметничке, која је добила статус посебне збирке са називом Галерија Матице српске.
-1989. упокојио се српски историограф Федор Никић. Универзитетску каријеру почео је у Београду под окриљем Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањима, црквеном историјом. Написао је више дела, укључујући дело Локална управа Србије у 19. и 20. веку. Оснивач је Музеја фрушкогорских манастира, а велика средства завештао је важним националним институцијама.
-1815. завршен Бечки конгрес, који је засједао од септембра 1814, кад су га сазвале велике силе послије првог пада француског цара Наполеона Првог. Представници малих земаља позвани су само да потпишу Завршни акт, диктат Комисије четворице – Русије, Енглеске, Аустрије и Пруске. Српски изасланик прота Матеја Ненадовић је покушао да заинтересује Бечки конгрес за српско питање послије слома Првог српског устанка, али није успио, јер су велике силе сматрале Отоманско царство легитимним господаром Балкана, а Србе бунтовницима. Аустрија се одрекла Белгије, али је добила Тирол и бивше посједе Млетачке и Дубровачке републике, послије чега је Далмацију, Дубровник и Млетачку Албанију повезала административно у једну покрајину, Краљевину Далмацију.
-1462. посљедњи српски краљ Босне Стјепан Томашевић – уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, коју је организовао папа Пије Други – отказао данак турском султану Мехмеду Другом и признао врховну власт угарског краља Матије Првог Корвина. Пошто је изостала помоћ западних хришћанских земаља, Босна је била неприпремљена за одбрану кад су је 1463. напали Турци, који су заробили и погубили краља Стјепана и многе феудалце и покорили ту српску средњовјековну државу.
-9. јула 1403. године завршена је владавина Балшића над острвима Хваром и Корчулом, која су била под влашћу господара Зете Ђурђа II Страцимировића.Ђурађ II Страцимировић Балшић (1385-1403. године) ће на почетку владавине покушати да ојача свој положај у Зети прибављањем подршке сусједних владара. Ђурађ се 1386. године оженио кћерком српског кнеза Лазара Хребељановића. На тај начин ступио је у породичне везе и с моћним Вуком Бранковићем, који је такође био зет кнеза Лазара. Босански краљ Твртко је чак слао изасланике Ђурађу II не би ли утврдио мир између њега и зетског владара. И Ђурађу II је тај мир одговарао, не би ли учврстио своју ослабљену власт у земљи, али он ни по коју цијену није желио савез који би га увукао у рат с Турцима. Након регулисања односа с Венецијом, Ђурађ није живио дуго. Умро је априла 1403. године.
– 9. јула 1762. године абдицирао је руски цар Петар III Романов, неколико мјесеци након што је преузео престо. Цар је потом ухапшен и убијен. Дворски преврат предводила је његова супруга Катарина II Алексејевна, касније Катарина Велика. Петар III Фјодорович био је руски император. Владао је само 186 дана, након чега је убијен у завјери. Катарина је завладала као царица Катарина II Алексејевна. Неколико година након његове смрти, у Црној Гори је Шћепан Мали прогласио себе царом Петром III, који је успио да побјегне из тамнице. Исто је поступио и вођа козачког устанка, Пугачов.
-1672. рођен руски цар Петар Први Алексејевич Романов, назван Петар Велики, који је током владавине од 1682. до смрти 1725. руску државу учинио свјетском силом првог реда. Проглашен је царем као дијете, а власт је преузео 1689, уклонивши регента, полусестру Софију. Западну Европу је пропутовао 1697. и 1698. Спровео је далекосежне реформе, изводећи Русију из средњовјековне заосталости. Умјесто старе војске стријелаца, чију је побуну угушио, увео је модерну стајаћу војску и саградио снажну флоту, основао је Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар, сузбијао штетне обичаје наслијеђене из средњег вијека и од Монгола, помагао развој привреде отварајући руднике и мануфактуре, организовао државну управу и Русију подијелио на губерније. На ушћу Неве 1703. је подигао нову пријестоницу – Санкт Петербург. Био је сјајан војсковођа и двапут је ратовао против Отоманског царства, потукао је Шведску и миром у Ништаду 1721. осигурао излаз Русије на Балтичко море, а побједом над Персијом обезбиједио је излаз на западне и јужне обале Каспијског мора.
-1870. умро енглески писац Чарлс Џон Хафем Дикенс, оснивач социјалног романа, типичан представник реализма. Сликар средњег и нижег грађанског сталежа, изнио је на видјело страховиту неправедност у викторијанском енглеском друштву, чиме је узбуркао јавно мњење, а парламент нагнао да спроведе извјесне социјалне реформе. Написао је двадесетак дјела, углавном романа.
-1928. медицински гласник Британске краљевске академије објавио да је микробиолог Александар Флеминг пронашао први антибиотик пеницилин, изолован из гљиве Пеницилиум нотатум, који може успјешно да уништава бактерије. До Другог свјетског рата откриће је било неискоришћено, кад су се за њега заинтересовали аустралијски љекар Хауард Флори и британски физиолог и биохемичар Ернст Чејн и убрзо је почела масовна употреба пеницилина у сузбијању инфекција. Флеминг, Флори и Чејн су 1954. подијелили Нобелову награду за медицину.
-1877. одржан први тениски турнир у Вимблдону
-Српска православна Црква 9. јула слави преподобног Давида Солунског
