Колапс банке Силвергејт погурао је цијену злата која је до тог тренутка била у црвеном.
Биткоин је искористио прилику коју му је отворила економска нестабилност, али и потрес на банкарском тржишту и у овој години у свега три мјесеца порастао за невјероватних 68 одсто.
Тиме је значајно надмашио злато које је све до почетка априла било у минусу, да би се тренутно задржало у плусу од 8,5 одсто од почетка године. Стога не чуде подаци који показују пораст броја улагача у биткоин као средство дугорочног очувања вриједности.
Колапс банке Силвергејт погурао је цијену злата која је до тог тренутка била у црвеном. Утицај банкарских криза повећао је цијену злата изнад 2.000 долара, што је већ виђено недуго након инвазије Русије на Украјину.
За вријеме трајања ове економске кризе, највише су настрадале технолошке акције које су у посљедњој деценији обарале све рекорде приноса и поврата. Упркос томе, индекс Насдаq 100 поново је ушао у позитиван тренд трговања јер је од рекордно ниских цијена у децембру прошле године раст од преко 20 одсто.
Ако упоредимо тржишну капитализацију злата с биткоином, можемо примјетити смањење укупне вриједности средстава у злату. У овом се тренутку укупна тржишна капитализација биткоина процјењује на износ од 366 милијарди америчких долара, док је тржиште злата ипак доминантно са 11 билиона америчких долара.
Према Дану Хелду, кад би се злато изједначило с биткоином, вриједност једног биткоина требало би да износи око пола милиона америчких долара.
Аутор бројних финансијских књига Роберт Кијосаки, који се прославио с насловом “Богати отац, сиромашни отац”, на друштвеним мрежама је упозорио на стање у глобалној економији. Увјерен је да су племенити метали, али и биткоин, добра средства за борбу против инфлације и економске нестабилности.
