Овај суд утврђује да ли је у конкретним случајевима прекршена Конвенција о људским правима, каже Милан Антонијевић.
За судију Европског суда за људска права из Србије конкурисало је девет кандидата, а списак са три имена биће послат Парламентарној скупштини Савјета Европе, која врши коначан одабир, сазнаје „Политика”. Према сазнањима нашег листа, за судију у Стразбуру конкурисали су др Наташа Плавшић, судија Уставног суда Србије, Силвија Пановић Ђурић из Делегације ЕУ у Београду, проф. др Маја Станивуковић, професор Правног факултета у Новом Саду, Зорица Маринковић Илиески, предсједница Прекршајног суда у Сремској Митровици, Бранислава Исаиловић, адвокат, проф. Др Бранко Ракић, професор Правног факултета у Београду, Владимир Маринков, адвокат, др Небојша Станковић, адвокат и проф. др Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду.
Избор три кандидата направиће комисија Министарства правде коју чине Владимир Винш, помоћник министра правде за међународну сарадњу и стратешко планирање, Звездана Лутовац, судија Врховног касационог суда, Бранко Стаменковић, замјеник републичког јавног тужиоца и члан Државног вијећа тужилаца, Оливера Станимировић, државни правобранилац и проф. др Александар Гајић.
Чланови комисије су протјеклог петка одржали састанак на којем су разматрали пристигле пријаве. Како сазнајемо, утврђено је да је свих девет пристиглих пријава комплетно и да кандидати који су их приједали испуњавају услове прописане огласом. Сви они, доставили су доказе да, поред општих, испуњавају и посебне прописане услове, а то су да имају радно искуство у правној струци у трајању од најмање 12 година, да су признати правни стручњаци који посједују знање националног правног система и међународног јавног права или европске заштите људских права или међународног приватног права, да поседују висок ниво знања најмање једног званичног језика Савета Европе (енглески и француски)…
Пошто изврши одабир три кандидата, комисија ће министру правде Маји Поповић доставити листу са именима кандидата, њиховим детаљним биографијама и информацијама о процједури на основу које су изабрани.
– Министарство правде ће по обављеном поступку доставити влади на разматрање и одлучивање приједлог три кандидата за избор судије ЕСЉП из Републике Србије. Судију ЕСЉП из Републике Србије бира Парламентарна скупштина Савјета Европе са листе кандидата коју достави влада уз пријетходно добијено мишљење Саветодавног панела експерата за кандидате за избор судија ЕСЉП – наводи се на сајту Министарства правде.
Сви кандидати проћи ће писмену и усмену проверу енглеског и француског језика, а познавање језика кандидата за судију Европског суда за људска права у Стразбуру, према незваничним информацијама, провјераваће професионални пријеводиоци који се ангажују када у земљу долазе делегације Савета Европе, Европске комисије.
Мандат судије у Европском суду у Стразбуру траје девет година, а троје кандидата чија имена буду послата у Стразбур потписују изјаву којом прихватају да током мандата неће обављати послове који су неспојиви са независношћу, непристрасношћу или захтјевима службе. Такође, обавезују се да ће други званични језик Савета Европе за који посједују пасивно знање усавршавати.
Правник и дугогодишњи директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић, објашњава да ће кандидат који буде изабран за судију Суда за европска права са осталим колега равноправно учествовати у поступцима у којима се одлучује о кршењу људских права.
– Суд у Стразбуру утврђује да ли је у конкретним случајевима прекршена Конвенција о људским правима. Одлучује о кршењима људских права свих грађана који долазе из земаља чланица Савета Европе. Наш судија седи у вијећу и одлучује о сваком од тих кршења. Врло је значајно да на тој позицији буду стручњаци који могу донијети нешто ново пракси Европског суда за људска права. Та пракса није само пуко читање конвенције и њених одредаба, већ она ствара нове облике заштите људских права грађана широм Европе. То је нешто што је веома значајно за сваког појединца. Значи, пракса коју установи овај суд са судијом из Србије, постаје обавезујућа у свим земљама чланицама Савјета Европе – објашњава Антонијевић.
