Координаторка тима за једнородитељске породице у Удружењу родитељи Дејана Понош истиче да Црна Гора нема регистар самохраних родитеља и да очекују попис који ће показати праве бројке на основу којих би заједно са државом могли да праве стратегију за помоћ и подршку самохраним родитељима.
Како је казала Понош, гостујући у емисији “Мрежа”, попис из 2011. који је радио Монстат тада је показао да око 25.000 дјеце живи са мајкама, а око 5.000 са очевима.
“Чекамо нови попис да би имали боље податке и правили неке стратегије који би се бавили самохраним родитељима. У том дијелу имамо двије категорије, самохрани родитељи којима је партнер умро или непознат и они гђе само један обавља самостално родитељско право, а дјеца имају модел виђања са другим родитељем. Трудимо се да у новим законима раздвојимо та два појма. Највећи проблем је свакако не давање издржавања, али са оснивањем Алиментационог фонда очекујемо да ће током ове године он бити коначно имплементиран на прави начин и да ће родитељи у том дијелу имати помоћ државе”, казала је Понош.
Како је додала увидјели су и проблем отежаног прибављања документације за прелазак границе и издавања докумената, и Удружење је на томе радило, па су крајем 2021. донијети закони који су ту процедуру поједноставили и олакшали преласке границе за дјецу и самохране родитеље ако је то у туристичке и образовне сврхе, а не ради промјене пребивалишта.
Истакла је да овај закон о издавању докумената без сагласности другог родитеља јесте донијет, али још није његова имплементација добра, јер се између два министарства још нијесу правила и процедуре у потпуности искристалисали. Удружење покушава да посредује да што прије добијемо и тај закон.
“Оно што је важно је да сви морамо да радимо на промјени свијести о родитељству након развода брака, јер ти нарушени брачни односи често и даље имају утицај на дијете и они не престају након развода. Удружењу се прошле године обратило око 100 родитеља због проблема које им стварају ти нарушени односи и стални конфликти који се одражавају на дјецу”, казала је Понош.
Напомиње да је важно да дјеца имају рутину, да знају гђе им је примарно мјесто становања, али и када и колико бораве код другог родитеља.
Што се тиче закона о раду и одредаба које се тичу самохраних родитеља, ту до сада нијесу имали примједби. Самохрани родитељи су упознати са тим да не могу добити отказ до седме године дијетета, да их послодавци на вријеме морају обавијестити о прековременом раду.
Како додаје, и брачна и ванбрачна заједница подразумијевају да све обавезе у вези са дијететом буду правно регулисане, посебно одлука о старатељству, како би и права и обавезе других према њима могле да се испуне у пуном обиму.
