Иако најављена још прије скоро двије године прича о изградњи плутајуће соларне електране на Сланом језеру код Никшића и даље је на самом почетку. Но, из ЕПЦГ истичу да нијесу одустали од те идеје, напротив. Објашњавају да законске регулативе и пратеће дозволе отежавају читав процес. Но цијелу причу могли би да успоре, или чак зауставе и еколози који доводе у питање утицај пројекта на екосистем.
Лијеп суначан дана на Сланом језеру – идеалан за рибаре. Идеалан и за производњу струје из соларних панела, макар онако ако су то замислили у скицама у националној енергетској компанији.
Но, панела још нема, а рибари раде све да рибе не фали. Шта ће значити постављање панела за електрану снаге чак 50 МW, признају, права је непзнаница и не могу се засад јасно одредити да ли су за или против ове идеје.
“Они ће заузети велики дио језера. Ако неко буде желио да лови мрежама он је не може бацити испод. А љети ће, кад је топла вода, риба да се крије испод”, казао је предсједник СРК “Никшић” Вујица Лалић.
То су разлози за, а шта су против.
“Ако се буду испуштала одређена уља, онда то не може”, казао је Лалић.
За еколога Миодрага Караџића, ствар је јасна. Не постоје разлози за, само против.
“Сами панои смањиће продор свјетлости. С друге стране, ово је миграторно подручје и ту је велика количина птица, чак некад и до 20.000 овдје борави и велико је питање како ће то утицати. Негдје смо прочитали идеју и да ће се панели инсталирати помоћу хидраулике која користи моторне уље а знамо колико моторно уље може негативно утицати на воду”, казао је извршни директор ДМЕН-а Миодраг Караџић.
У Електропривреди тврде да не раде ништа што није већ виђено и провјерено широм свијета.
“Оно што је неминовно и што је чињеница, да се плутајуће соларне електране масовно граде на језерима. Ваљда и тамо на међународном плану постоје еколози. Оно што смо ми добили као инпут је да ту не постоје никакви проблеми кад је у питању екологија, чак у неким сегментима долази до унапређења”, казао је извршни директор ЕПЦГ Никола Ровчанин.
Он не сумња ни у еколошку ни економску опрадавност пројекта који је најавио још прије двије године, али законодавни оквир објашњава, кочи цијелу причу.
“Брзу енергетску тразицију мора да прати законодавство. Управо због тих разлога поједини пројекти због различитих дозвола доста чекају”, додао је извршни директор ЕПЦГ-а.
И док Ровчанин даје нови рок од пола године за комплетирање студије коју раде у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, еколози и рибари поручују:
“Соларни потенцијал Никшића, да не идемо даље, још није довољно искоришћен да би се размишљало о Сланом језеру. Имао и других локација, кровова још много неадаптораних, брда у околини који су окренути ка сунцаној страни”, казао је извршни директор ДМЕН-а Миодраг Караџић.
“Ако буде одговарало риболовном клубу и ЕПЦГ да онда заједно нешто урадимо, а ако не, нећемо ништа пуштити да нам униште биљни и животињски свијет”, казао је предсједник СРК “Никшић” Вујица Лалић.
Судећи према најава менаџмента Електопривреде, Слано језеро неће бити једини овакав пројекат у Црног Гори. Слична прича се најављује и на Пивском језеру.
